Пређи на главни садржај

Идеологије и физичари

Хајзенберг, Планк и Ајнштајн су страсно волели музику, Фејнман је сликао, а Зоран Живковић је добро упућен у савремену физику иако је књижевник. Емир Кустурица је једном поменуо да се Марлон Брандо интересовао за кватну теорију. 
Животна интересовања ових људи не уклапају се у модерно, црно-бело схватање људске природе у складу с којим образовање мора да постане уско усмерено. Вреди цитирати Ајнштајнов став о тој појави:
„Претерано усмеравање с гледишта непосредне користи уништава дух, а дух одређује читав културни живот и процват науке. Суштина доброг образовања је да се у младим људима развије смисао за самостално и критичко мишљење, које је у значајној мери угрожено количином наставног градива. То нужно води површности и недостатку културе. Настава мора да буде таква да се оно што пружа осећа као вредан дар, а не као мучна дужност”
Моја колегиница и ја донели смо одлуку да заварамо уобичајену монотонију извођења наставе - тако што смо организовали заједнички час социологије и физике. Матуранти друштвено-језичког смера изучавају идеологије на часовима социологије, а код мене нуклеарну физику. Њихов задатак је био да проуче биографије тројице физичара различитих идеолошких уверења: Клауса Фукса, Едварда Телера и Филипа Ленарда. Након што су формирали групе према личним афинитетима, саопштене су необавезне тезе у циљу лакше оријентације: 
  • Шта представљају идеологије и које су основне функције 
  • На којим идеолошким вредностима је организовано друштво у коме је научник живео и на који начин је то утицало на његов живот 
  • Који је био научников поглед на свет, односно којим вредности је било вођено његово научно и политичко ангажовање 
  • Које су биле последице оваквог политичког опредељења 
  • Који друштвени систем је најповољнији за развој науке

Популарни чланци

Ерстедов експеримент

Хеленски мислиоци уочили су да материјали који испољавају магнетна својствапривлаче предмете начињене од гвожђа. Било им је познато да је структура камена из Магнезије попут предмета начињених од гвожђа, а привлачно својство тумачили су постојањем извесног флуида који потиче из магнета. С обзиром да је експериментално истраживање у физици заживело тек при крају епохе ренесансе, тумачење магнетизма је протицало споро. Упечатљив пример за тако нешто представља вишевековно погрешно уверења да бели лук може извршити размагнетисавање игле компаса. Због тога је члановима посаде који су руковали том направом било забрањено да једу ову намирницу! Половином XIII века, војни инжењер Пјер д Марикур вршећи експерименте открива да магнет поседује два пола, при чему се полови појављују иако се магнет преполови, а магнетна игла компаса је усмерена у правцу „небеских полова”. Он појаву приписује утицају неба, а не присуству Земљиног магнетног поља. Покушао је и да направи вечити покретач тако што је…

Референтни систем

Анимација приказује слободан пад лопте на броду који се креће. О тој појави је размишљао изопштени свештеник Ђордано Бруно. Наслутио је да путања лопте неће бити иста у односу на посматраче на броду и копну. Истакнути историчар развоја физике Милорад Млађеновић цитира један Брунов запис: „Замислимо два човека, једног на броду у покрету, а другог изван њега. Нека обојица имају руку у истој тачки ваздуха и нека са тог истог места истовремено сваки испусти по један камен. Камен првог, не скрећући са (вертикалне) линије пашће на одређено место, док ће камен другога бити померен уназад.” 
Ако се појава посматра у односу на обалу мора као референтни систем, путања поприма изглед хоризонталног хица. Опажајући исту појаву на броду, а то је приказано у другом делу анимације, путања је попут слободног пада. Разлика је присутна, јер се камера у другом делу анимације креће заједно са бродом те поседује брзину својствену броду, док је у првом делу анимације била непокретна у односу на брод:

Феромагнетици, парамагнетици и дијамагнетици

Упрошћена слика електрона у атому приказује ову честицу на начин да се обрће дуж орбитале, око језгра брзином сталне бројне вредности, али и око своје осе (спин). С обзиром да је електрон наелектрисан, током кретања ствара два магнетна поља: једно настаје због кретања око језгра, а друго због обртања око своје осе. Та два магнетна поља одређују магнетни (диполни) моменти- орбитални и спински. Ова величина је својствена и честицама у атомском језгру, али је њихов допринос укупном магнетном моменту атома знатно мањи те није битан за тумачење магнетних особина материјала. Стрелицама су приказани укупни магнетни моменти атома - као збир магнетних момената електрона.


Код материјала који припадају групи дијамагнетика, атоми не поседују магнетни момент (или је веома слаб) када материјал није изложен дејству магнетног поља. Међутим, у магнетном пољу, као што анимација приказује, атоми дијамагнетика стичу магнетне моменте који су усмерени на начин да слабе магнетно поље. Типични представници …