Пређи на главни садржај

Идеологије и физичари

Хајзенберг, Планк и Ајнштајн су страсно волели музику, Фејнман је сликао, а Зоран Живковић је добро упућен у савремену физику иако је књижевник. Емир Кустурица је једном поменуо да се Марлон Брандо интересовао за кватну теорију. 
Животна интересовања ових људи не уклапају се у модерно, црно-бело схватање људске природе у складу с којим образовање мора да постане уско усмерено. Вреди цитирати Ајнштајнов став о тој појави:
„Претерано усмеравање с гледишта непосредне користи уништава дух, а дух одређује читав културни живот и процват науке. Суштина доброг образовања је да се у младим људима развије смисао за самостално и критичко мишљење, које је у значајној мери угрожено количином наставног градива. То нужно води површности и недостатку културе. Настава мора да буде таква да се оно што пружа осећа као вредан дар, а не као мучна дужност”
Моја колегиница и ја донели смо одлуку да заварамо уобичајену монотонију извођења наставе - тако што смо организовали заједнички час социологије и физике. Матуранти друштвено-језичког смера изучавају идеологије на часовима социологије, а код мене нуклеарну физику. Њихов задатак је био да проуче биографије тројице физичара различитих идеолошких уверења: Клауса Фукса, Едварда Телера и Филипа Ленарда. Након што су формирали групе према личним афинитетима, саопштене су необавезне тезе у циљу лакше оријентације: 
  • Шта представљају идеологије и које су основне функције 
  • На којим идеолошким вредностима је организовано друштво у коме је научник живео и на који начин је то утицало на његов живот 
  • Који је био научников поглед на свет, односно којим вредности је било вођено његово научно и политичко ангажовање 
  • Које су биле последице оваквог политичког опредељења 
  • Који друштвени систем је најповољнији за развој науке

Популарни чланци

Референтни систем

Анимација приказује слободан пад лопте на броду који се креће. О тој појави је размишљао изопштени свештеник Ђордано Бруно. Наслутио је да путања лопте неће бити иста у односу на посматраче на броду и копну. Истакнути историчар развоја физике Милорад Млађеновић цитира један Брунов запис: „Замислимо два човека, једног на броду у покрету, а другог изван њега. Нека обојица имају руку у истој тачки ваздуха и нека са тог истог места истовремено сваки испусти по један камен. Камен првог, не скрећући са (вертикалне) линије пашће на одређено место, док ће камен другога бити померен уназад.” 
Ако се појава посматра у односу на обалу мора као референтни систем, путања поприма изглед хоризонталног хица. Опажајући исту појаву на броду, а то је приказано у другом делу анимације, путања је попут слободног пада. Разлика је присутна, јер се камера у другом делу анимације креће заједно са бродом те поседује брзину својствену броду, док је у првом делу анимације била непокретна у односу на брод:

Радерфордов модел атома

Ернест Радерфорд је говорио да је каријеру физичара започео када је одлучио да се мане копања кромпира. У улози професора често би се спетљао приликом извођења једначина и студентима је препуштао да доврше започето. Осим физике обожавао је још голф и аутомобиле.  Радерфорд је осмислио први озбиљан модел атома, који је био динамички, полазећи од експеримента са проласком алфа зрачења (језгра атома хелијума) кроз танак листић злата. Злато је користио због велике густине. Сумњао је у исправност Томсоновог статичког модела атома, у складу с којим је атом већим делом сачињен од позитивног наелектрисања, а негативно наелектрисане честице су усађене унутар атома - попут шљива у пудингу, и сматрао је да позитивно наелектрисање у атому заузима много мању запремину. Видео запис
Анимација приказује да је већина позитивно наелектрисаних алфа честица прошла кроз листић злата, са или без скретања, а мали број се одбио под великим углом након директног судара честица са језгром. Дакле, атом је у већем…

Електромагнетне осцилације

Најједноставнији приказ електромагнетних осцилација представља веза калема и кондензатора у струјном колу. Такво коло је присутно у многим електронским уређајима које употребљавамо.  Кондензатор је приказан у облику ваљка и у почетку је био напуњен. Позитиван знак је у складу са позицијом позитивне облоге кондензатора, а приказује и смер струје у колу. У калему настаје магнетно поље, али се постепено формира због присуства индуктивног електричног отпора. Након што се кондензатор испразни, струја самоиндукције пуни кондензатор - у складу са Ленцовим законом.



Томсонов модел атома

Џозефа Томсона историја физике помиње као истакнутог британског експерименталног физичара, упркос причи да је био прилично „смотан”. Иначе се бавио и баштованством. Охрабрен чињеницом да је њему приписано откриће електрона, осмелио се да јавности пружи приказ атома - познат под називом Томсонов модел. У савремено доба модел има једино историјску вредност, али је представљао добру полазну основу да Ернест Радерфорд изведе чувени експеримент са проласком алфа честица кроз танак листић злата.  У складу са моделом, атом сачињава сфера позитивног наелектрисања, у анимацији обојена у сиво, и зеленкасти електрони у њој који су осциловали попут линеарних хармонијских осцилатора. Модел се често назива „пудинг са шљивама”: пудинг је позитивно наелектрисани део атома, а шљиве су електрони. Томсон је сматрао да атом садржи преко 1 000 електрона. Видео запис Као мотив мог видео записа узет је увеличани приказ танког листића дебљине око 10 000 атома, кога сачињавају Томсонови атоми. На позитивно н…