Хајзенберг, Планк и Ајнштајн су страсно волели музику, Фејнман је сликао, а Зоран Живковић је добро упућен у савремену физику иако је књижевник. Емир Кустурица је једном поменуо да се Марлон Брандо интересовао за кватну теорију.
Животна интересовања ових људи не уклапају се у модерно, црно-бело схватање људске природе у складу с којим образовање мора да постане уско усмерено. Вреди цитирати Ајнштајнов став о тој појави:
„Претерано усмеравање с гледишта непосредне користи уништава дух, а дух одређује читав културни живот и процват науке. Суштина доброг образовања је да се у младим људима развије смисао за самостално и критичко мишљење, које је у значајној мери угрожено количином наставног градива. То нужно води површности и недостатку културе. Настава мора да буде таква да се оно што пружа осећа као вредан дар, а не као мучна дужност”
Моја колегиница и ја донели смо одлуку да заварамо уобичајену монотонију извођења наставе - тако што смо организовали заједнички час социологије и физике. Матуранти друштвено-језичког смера изучавају идеологије на часовима социологије, а код мене нуклеарну физику. Њихов задатак је био да проуче биографије тројице физичара различитих идеолошких уверења: Клауса Фукса, Едварда Телера и Филипа Ленарда. Након што су формирали групе према личним афинитетима, саопштене су необавезне тезе у циљу лакше оријентације:
- Шта представљају идеологије и које су основне функције
- На којим идеолошким вредностима је организовано друштво у коме је научник живео и на који начин је то утицало на његов живот
- Који је био научников поглед на свет, односно којим вредности је било вођено његово научно и политичко ангажовање
- Које су биле последице оваквог политичког опредељења
- Који друштвени систем је најповољнији за развој науке