Пређи на главни садржај

Идеологије и физичари

Хајзенберг, Планк и Ајнштајн су страсно волели музику, Фејнман је сликао, а Зоран Живковић је добро упућен у савремену физику иако је књижевник. Емир Кустурица је једном поменуо да се Марлон Брандо интересовао за кватну теорију. 
Животна интересовања ових људи не уклапају се у модерно, црно-бело схватање људске природе у складу с којим образовање мора да постане уско усмерено. Вреди цитирати Ајнштајнов став о тој појави:
„Претерано усмеравање с гледишта непосредне користи уништава дух, а дух одређује читав културни живот и процват науке. Суштина доброг образовања је да се у младим људима развије смисао за самостално и критичко мишљење, које је у значајној мери угрожено количином наставног градива. То нужно води површности и недостатку културе. Настава мора да буде таква да се оно што пружа осећа као вредан дар, а не као мучна дужност”
Моја колегиница и ја донели смо одлуку да заварамо уобичајену монотонију извођења наставе - тако што смо организовали заједнички час социологије и физике. Матуранти друштвено-језичког смера изучавају идеологије на часовима социологије, а код мене нуклеарну физику. Њихов задатак је био да проуче биографије тројице физичара различитих идеолошких уверења: Клауса Фукса, Едварда Телера и Филипа Ленарда. Након што су формирали групе према личним афинитетима, саопштене су необавезне тезе у циљу лакше оријентације: 
  • Шта представљају идеологије и које су основне функције 
  • На којим идеолошким вредностима је организовано друштво у коме је научник живео и на који начин је то утицало на његов живот 
  • Који је био научников поглед на свет, односно којим вредности је било вођено његово научно и политичко ангажовање 
  • Које су биле последице оваквог политичког опредељења 
  • Који друштвени систем је најповољнији за развој науке

Популарни чланци

Феромагнетици, парамагнетици и дијамагнетици

Упрошћена слика електрона у атому приказује ову честицу на начин да се обрће дуж орбитале, око језгра брзином сталне бројне вредности, али и око своје осе (спин). С обзиром да је електрон наелектрисан, током кретања ствара два магнетна поља: једно настаје због кретања око језгра, а друго због обртања око своје осе. Та два магнетна поља одређују магнетни (диполни) моменти- орбитални и спински. Ова величина је својствена и честицама у атомском језгру, али је њихов допринос укупном магнетном моменту атома знатно мањи те није битан за тумачење магнетних особина материјала. Стрелицама су приказани укупни магнетни моменти атома - као збир магнетних момената електрона.


Код материјала који припадају групи дијамагнетика, атоми не поседују магнетни момент (или је веома слаб) када материјал није изложен дејству магнетног поља. Међутим, у магнетном пољу, као што анимација приказује, атоми дијамагнетика стичу магнетне моменте који су усмерени на начин да слабе магнетно поље. Типични представници …

Радерфордов модел атома

Ернест Радерфорд је говорио да је каријеру физичара започео када је одлучио да се мане копања кромпира. У улози професора често би се спетљао приликом извођења једначина и студентима је препуштао да доврше започето. Осим физике обожавао је још голф и аутомобиле.  Радерфорд је осмислио први озбиљан модел атома, који је био динамички, полазећи од експеримента са проласком алфа зрачења (језгра атома хелијума) кроз танак листић злата. Злато је користио због велике густине. Сумњао је у исправност Томсоновог статичког модела атома, у складу с којим је атом већим делом сачињен од позитивног наелектрисања, а негативно наелектрисане честице су усађене унутар атома - попут шљива у пудингу, и сматрао је да позитивно наелектрисање у атому заузима много мању запремину. Видео запис
Анимација приказује да је већина позитивно наелектрисаних алфа честица прошла кроз листић злата, са или без скретања, а мали број се одбио под великим углом након директног судара честица са језгром. Дакле, атом је у већем…

Томсонов модел атома

Џозефа Томсона историја физике помиње као истакнутог британског експерименталног физичара, упркос причи да је био прилично „смотан”. Иначе се бавио и баштованством. Охрабрен чињеницом да је њему приписано откриће електрона, осмелио се да јавности пружи приказ атома - познат под називом Томсонов модел. У савремено доба модел има једино историјску вредност, али је представљао добру полазну основу да Ернест Радерфорд изведе чувени експеримент са проласком алфа честица кроз танак листић злата.  У складу са моделом, атом сачињава сфера позитивног наелектрисања, у анимацији обојена у сиво, и зеленкасти електрони у њој који су осциловали попут линеарних хармонијских осцилатора. Модел се често назива „пудинг са шљивама”: пудинг је позитивно наелектрисани део атома, а шљиве су електрони. Томсон је сматрао да атом садржи преко 1 000 електрона. Видео запис Као мотив мог видео записа узет је увеличани приказ танког листића дебљине око 10 000 атома, кога сачињавају Томсонови атоми. На позитивно н…