Пређи на главни садржај

Језгро атома

Анри Бекерел, француски физичар, је сасвим случајно први закорачио у тајне атомског језгра. Обављајући посао управника Музеја природних наука, занимала га је појава луминесценције. Вршио је експерименте користећи различите материјале, положене на фотографску плочу. Његово откриће представља почетак стварања савремене слике атома. 

Приказ атомског језгра

Анимирани приказ пружа увид у кретања нуклеона и електрона. Понашање електрона је више у складу са класичном физиком него савременом сликом, тако да електронски облаци нису приказани:


Зар енергија везе по нуклеону није исто што и енергија потребна да се одвоји један неутрон из језгра?
Енергија везе по нуклеону f је средња вредност, а добија се дељењем енергије везе Ev својствене читавом језгру са бројем нуклеона у језгру. Енергија коју треба уложити да би се раздвојили нуклеони је једнака енергији везе Ev. Међутим, нуклеони појединачно немају једнаку енергију везе и лакше је одвојити оне са периферије језгра. Задатак се односио на такав неутрон. Зато се одвајање појединачног неутрона третира другачије и енергија потребна за тако нешто није једнака енергији везе по нуклеону.

Популарни чланци

Референтни систем

Анимација приказује слободан пад лопте на броду који се креће. О тој појави је размишљао изопштени свештеник Ђордано Бруно. Наслутио је да путања лопте неће бити иста у односу на посматраче на броду и копну. Истакнути историчар развоја физике Милорад Млађеновић цитира један Брунов запис: „Замислимо два човека, једног на броду у покрету, а другог изван њега. Нека обојица имају руку у истој тачки ваздуха и нека са тог истог места истовремено сваки испусти по један камен. Камен првог, не скрећући са (вертикалне) линије пашће на одређено место, док ће камен другога бити померен уназад.” 
Ако се појава посматра у односу на обалу мора као референтни систем, путања поприма изглед хоризонталног хица. Опажајући исту појаву на броду, а то је приказано у другом делу анимације, путања је попут слободног пада. Разлика је присутна, јер се камера у другом делу анимације креће заједно са бродом те поседује брзину својствену броду, док је у првом делу анимације била непокретна у односу на брод:

Питоова цев

Једна пример примене Бернулијеве једначине је малени уређај помоћу чега се одређује хоризонтална брзина кретања авиона - Питоова цев.

Прво је приказан приближан изглед цеви, како је памтим из млађих дана док сам опслуживао војни авион Галеб G2. Облик, ипак, не може да буде битно другачији код модерних ваздухоплова. У симулацији је приказано да је Питоова цев у близини кљуна авиона, али то не мора да буде случај. Исто тако није приказан отвор који обезбеђује статички притисак у уређају за мерење брзине. Динамички притисак ваздуха врши деформацију коморе облика ваљка, која се путем полуге и зупчаника преноси на показивач брзине. Полуге и зупчаници нису прикази већ је уместо тога присутна кутија, зато што пренос дејства динамичког притиска није тема лекције о примени Бернулијеве једначине.

Радерфордов модел атома

Ернест Радерфорд је говорио да је каријеру физичара започео када је одлучио да се мане копања кромпира. У улози професора често би се спетљао приликом извођења једначина и студентима је препуштао да доврше започето. Осим физике обожавао је још голф и аутомобиле.  Радерфорд је осмислио први озбиљан модел атома, који је био динамички, полазећи од експеримента са проласком алфа зрачења (језгра атома хелијума) кроз танак листић злата. Злато је користио због велике густине. Сумњао је у исправност Томсоновог статичког модела атома, у складу с којим је атом већим делом сачињен од позитивног наелектрисања, а негативно наелектрисане честице су усађене унутар атома - попут шљива у пудингу, и сматрао је да позитивно наелектрисање у атому заузима много мању запремину. Видео запис
Анимација приказује да је већина позитивно наелектрисаних алфа честица прошла кроз листић злата, са или без скретања, а мали број се одбио под великим углом након директног судара честица са језгром. Дакле, атом је у већем…

Електромагнетне осцилације

Најједноставнији приказ електромагнетних осцилација представља веза калема и кондензатора у струјном колу. Такво коло је присутно у многим електронским уређајима које употребљавамо.  Кондензатор је приказан у облику ваљка и у почетку је био напуњен. Позитиван знак је у складу са позицијом позитивне облоге кондензатора, а приказује и смер струје у колу. У калему настаје магнетно поље, али се постепено формира због присуства индуктивног електричног отпора. Након што се кондензатор испразни, струја самоиндукције пуни кондензатор - у складу са Ленцовим законом.