Пређи на главни садржај

Боја мора


Тема овог записа је објашњење визуелног утиска боје мора, а инспирација је дошла након питања упућеног од стране моје супруге. 
Ако морску воду захватимо длановима, уочавамо да је провидна - што значи да је појава у вези са дубином воде. На појединим веб презентацијама може се прочитати да је појава у вези са огледањем неба на површини воде, што представља погрешно тумачење, јер би у том случају и бара или вода у плитком базену били плаве боје. С друге стране, вода у дубоким базенима је плавкаста па закључујемо да појава није у вези са присуством натријум-хлорида. Боја морске воде није увек иста, а зависи од присуства фитопланктона, биљног света и разних придодатака. Занимљиво је да „тешка вода”, коју сачињавају атоми кисеоника и деутеријума (изотоп водоника који у атомском језгру садржи протон и неутрон), не даје утисак плаве боје. Да би разумели због чега је боја морске воде плава, морамо пре свега да се позабавимо неким својствима молекула воде.
Атоми водоника поседују један електрон, а атоми кисеоника 8. Из разлога што су две орбитале кисеоника делимично попуњене електронима, стварају се услови да се кисеоник веже са два атома водоника. Атоми су повезани такозваном водоничном везом. Молекули се крећу, повезују се у облике који подсећају на гроздове, али учестало прелазе са једног „грозда” на други. Унутар молекула је исто тако присутно кретање честица које сачињавају атоме (електрони и нуклеони). На пример, присутне су осцилације атома и ту појаву приказује следећа анимација:
Приказао сам три основна начина осциловања унутар молекула, али постоје још неколико - назовимо их више осцилације. Основне осцилације могу да апсорбују енергију од Сунца, и то инфрацрвено зрачење, и да постану више осцилације. Овде је ситуација слична оној када тонове емитују музичка виљушка и жица на гитари: виљушка емитује једино основни тон, а жица основни тон и више тонове. Проистиче да основне и више осцилације, заједно, могу да изврше апсорпцију и у делу видљивог спектра који потиче од Сунца - на месту где је црвена боја. Морска вода апсорбује и друге боје, али у много мањој мери, а вода Медитеранског мора најмање апсорбује плаву боју. Међутим, на великим дубинама чак је и плава боја прилично апсорбована.
„Гроздови” молекула нису равномерно распоређени, односно вода није хомогена. Исто тако у води су присутни различити придодаци и биолошке врсте. Део видљивог спектра који није апсорбован ступа у другу врсту дејства са морском водом - расејава се. Под тим се подразумева да молекули (односно наелектрисане честице унутар молекула) воде, придодатака и слично прво апсорбују па реемитују светлост. Обзиром да честице које реемитују светлост нису униформно распоређене, светлост се простире у свим правцима. Дакле, плава или плаво-зелена боја је та расејана светлост.

Популарни чланци

Феромагнетици, парамагнетици и дијамагнетици

Упрошћена слика електрона у атому приказује ову честицу на начин да се обрће дуж орбитале, око језгра брзином сталне бројне вредности, али и око своје осе (спин). С обзиром да је електрон наелектрисан, током кретања ствара два магнетна поља: једно настаје због кретања око језгра, а друго због обртања око своје осе. Та два магнетна поља одређују магнетни (диполни) моменти- орбитални и спински. Ова величина је својствена и честицама у атомском језгру, али је њихов допринос укупном магнетном моменту атома знатно мањи те није битан за тумачење магнетних особина материјала. Стрелицама су приказани укупни магнетни моменти атома - као збир магнетних момената електрона.


Код материјала који припадају групи дијамагнетика, атоми не поседују магнетни момент (или је веома слаб) када материјал није изложен дејству магнетног поља. Међутим, у магнетном пољу, као што анимација приказује, атоми дијамагнетика стичу магнетне моменте који су усмерени на начин да слабе магнетно поље. Типични представници …

Наизменична струја

Рат струја који се водио између Николе Тесле и Џорџа Вестингхауса с једне стране и компаније чији је власник био Томас Едисон указује да и утицајни људи могу да изгубе битку ако не следе динамику технолошког развоја. Едисонов концепт производње и преноса електричне енергије је подразумевао проста струјна кола, сачињена од извора и неколико потрошача струје. Зато је било неопходно да Њујорк буде снабдевен мноштвом локалних извора струје, која је преношена путем дебелих а кратких жица, јер су термогени губици при преносу енергије били велики. Теслин систем полифазне наизменичне струје поседовао је битну предност: постојала је могућност једноставне промене напона тако да се постигну високе вредности, а тиме се умањује вредност електричног отпора у току преноса струје. Едисону није помогао чак ни изум електричне столице да заустави неминован напредак. Видео запис Анимацију која следи направио сам са циљем да ђаке уведем у ову материју, на начин да им буде очигледан проток електрона кроз …