Пређи на главни садржај

Ауто-гуме напуњене азотом

Близу мене постоји мала ауто-механичарска радња. Извесно време је био окачен натпис са обавештењем да мајстор пуни аутомобилске гуме азотом. Размишљајући из угла физичара о тој понуди, нисам могао да смислим било који разлог по коме би азот имао предност над ваздухом.
Наводне предности употребе азота су:
  • Азот у мањој мери истиче кроз пукотине на гуми у односу на кисеоник и због тога је притисак постојан. То утиче на мању потрошњу горива
Овај аргумент ми је бесмислен, јер је разлика у пречнику молекула азота и кисеоника безначајно мала у односу на величину пукотине, тако да ће оба гаса подједнако истећи.
  • Промена притиска у гумама, услед загревања током вожње, је мања ако је гума напуњена азотом 
Из разлога што је притисак гаса сразмеран броју молекула, а број молекула азота у гуми је нешто нижи у односу на број молекула ваздуха при једнакој запремини гуме, вероватно је присутна разлика у притисцима када се гума загреје. Међутим, ваздух сачињава око 78% молекула азота и та разлика је занемарљива при уобичајеним брзинама. Могуће је да ова појава долази до изражаја код тркачких аутомобила, али таква возила нису предмет овог чланка
  • Гуме напуњене ваздухом садрже водену пару, што утиче на промену притиска током вожње и појаву корозије на деловима који су томе подложни 
Тврђење о корозији можда има смисла, мада нисам сигуран да би квалитетно урађени делови брзо зарђали. У нашој земљи корозија може да буде проблем, зато што су аутомобили у употреби по неколико деценија. Требало би проверити да ли је више исплативо да се гуме повремено напуне азотом него да се замене зарђали делови након дугогодишње употребе. 
Утицај водене паре на притисак у загрејаној аутомобилској гуми ми је бесмислен, јер је присуство воде мало
  • Азот није запаљив у мери у којој је кисеоник 
То јесте тачно, али ова тема има смисла код гума које се користе у ваздухопловству.
Питао сам мог рођака Ненада, чије знање о аутомобилима оставља утисак, да ли је уочио неку предност вожње на „азотним гумама” и - одговор је био одречан.

Популарни чланци

Феромагнетици, парамагнетици и дијамагнетици

Упрошћена слика електрона у атому приказује ову честицу на начин да се обрће дуж орбитале, око језгра брзином сталне бројне вредности, али и око своје осе (спин). С обзиром да је електрон наелектрисан, током кретања ствара два магнетна поља: једно настаје због кретања око језгра, а друго због обртања око своје осе. Та два магнетна поља одређују магнетни (диполни) моменти- орбитални и спински. Ова величина је својствена и честицама у атомском језгру, али је њихов допринос укупном магнетном моменту атома знатно мањи те није битан за тумачење магнетних особина материјала. Стрелицама су приказани укупни магнетни моменти атома - као збир магнетних момената електрона.


Код материјала који припадају групи дијамагнетика, атоми не поседују магнетни момент (или је веома слаб) када материјал није изложен дејству магнетног поља. Међутим, у магнетном пољу, као што анимација приказује, атоми дијамагнетика стичу магнетне моменте који су усмерени на начин да слабе магнетно поље. Типични представници …

Неколико заблуда о образовању

Учење може да буде забавно и лако Истина је, као што зна свако ко се потрудио нешто да научи, другачија: то је често рударски тежак посао, али се обавља са задовољством. Врло је непоштено доводити младе људе у заблуду док стичу неопходна животна искуства, зато што ће последице бити лоше како на личном плану тако и у друштву. Занимљиво је приметити да свођење учења на забаву код нас постаје популарно у време развоја немилосрдне економске и друштвене конкуренције. Задатак професора је да лепо објашњава и пренесе знање тако да буде свима разумљиво Овакав начин рада ствара рецептивне младе људе, пригушујући природну потребу да истражују свет око себе. До разумевања се понекад не долази тренутно и једноставно. Задатак професора је да:
Помогне младим људима да развију способност размишљања, што се не постиже док држи монолог за катедром, Да утиче на стицање радних навика Негује особеност сваког младог човека и уведе их у градиво свог предмета Образовање је буџетска потрошња, новац ствара привр…

Фарадејев закон електромагнетне индукције

Познаваоци историје развоја физике сматрају да Мајкл Фарадеј припада групи експерименталних физичара чији је допринос развоју цивилизације тешко проценити. Постоји податак да је обавио преко 16000 експеримената, и успешних и оних који то нису били, детаљно образложених цртежима и текстом. Фарадеј је због свог сиромашног порекла завршио свега четири разреда основне школе па математички прикази експерименталних резултата представљају реткост у његовим списима. У раним годинама је радио као разносач новина и књига у родном Лондону. Волео је да чита дела чији садржај је био у вези са природним наукама. Од једног купца књига добија улазницу за предавање хемичара Дејвија, нуди се да буде његов помоћник у лабораторији и тако почиње историја електромагнетизма у физици.  Полазећи од резултата Ерстедовог експеримента, Фарадеј је сматрао да постоји могућност појаве у обрнутом смеру: стварање електричне струје од магнетног поља. На почетку истраживања Фарадеја је збуњивала чињеница да се струја …