Пређи на главни садржај

Ауто-гуме напуњене азотом

Близу мене постоји мала ауто-механичарска радња. Извесно време је био окачен натпис са обавештењем да мајстор пуни аутомобилске гуме азотом. Размишљајући из угла физичара о тој понуди, нисам могао да смислим било који разлог по коме би азот имао предност над ваздухом.
Наводне предности употребе азота су:
  • Азот у мањој мери истиче кроз пукотине на гуми у односу на кисеоник и због тога је притисак постојан. То утиче на мању потрошњу горива
Овај аргумент ми је бесмислен, јер је разлика у пречнику молекула азота и кисеоника безначајно мала у односу на величину пукотине, тако да ће оба гаса подједнако истећи.
  • Промена притиска у гумама, услед загревања током вожње, је мања ако је гума напуњена азотом 
Из разлога што је притисак гаса сразмеран броју молекула, а број молекула азота у гуми је нешто нижи у односу на број молекула ваздуха при једнакој запремини гуме, вероватно је присутна разлика у притисцима када се гума загреје. Међутим, ваздух сачињава око 78% молекула азота и та разлика је занемарљива при уобичајеним брзинама. Могуће је да ова појава долази до изражаја код тркачких аутомобила, али таква возила нису предмет овог чланка
  • Гуме напуњене ваздухом садрже водену пару, што утиче на промену притиска током вожње и појаву корозије на деловима који су томе подложни 
Тврђење о корозији можда има смисла, мада нисам сигуран да би квалитетно урађени делови брзо зарђали. У нашој земљи корозија може да буде проблем, зато што су аутомобили у употреби по неколико деценија. Требало би проверити да ли је више исплативо да се гуме повремено напуне азотом него да се замене зарђали делови након дугогодишње употребе. 
Утицај водене паре на притисак у загрејаној аутомобилској гуми ми је бесмислен, јер је присуство воде мало
  • Азот није запаљив у мери у којој је кисеоник 
То јесте тачно, али ова тема има смисла код гума које се користе у ваздухопловству.
Питао сам мог рођака Ненада, чије знање о аутомобилима оставља утисак, да ли је уочио неку предност вожње на „азотним гумама” и - одговор је био одречан.

Популарни чланци

Феромагнетици, парамагнетици и дијамагнетици

Упрошћена слика електрона у атому приказује ову честицу на начин да се обрће дуж орбитале, око језгра брзином сталне бројне вредности, али и око своје осе (спин). С обзиром да је електрон наелектрисан, током кретања ствара два магнетна поља: једно настаје због кретања око језгра, а друго због обртања око своје осе. Та два магнетна поља одређују магнетни (диполни) моменти- орбитални и спински. Ова величина је својствена и честицама у атомском језгру, али је њихов допринос укупном магнетном моменту атома знатно мањи те није битан за тумачење магнетних особина материјала. Стрелицама су приказани укупни магнетни моменти атома - као збир магнетних момената електрона.


Код материјала који припадају групи дијамагнетика, атоми не поседују магнетни момент (или је веома слаб) када материјал није изложен дејству магнетног поља. Међутим, у магнетном пољу, као што анимација приказује, атоми дијамагнетика стичу магнетне моменте који су усмерени на начин да слабе магнетно поље. Типични представници …

Радерфордов модел атома

Ернест Радерфорд је говорио да је каријеру физичара започео када је одлучио да се мане копања кромпира. У улози професора често би се спетљао приликом извођења једначина и студентима је препуштао да доврше започето. Осим физике обожавао је још голф и аутомобиле.  Радерфорд је осмислио први озбиљан модел атома, који је био динамички, полазећи од експеримента са проласком алфа зрачења (језгра атома хелијума) кроз танак листић злата. Злато је користио због велике густине. Сумњао је у исправност Томсоновог статичког модела атома, у складу с којим је атом већим делом сачињен од позитивног наелектрисања, а негативно наелектрисане честице су усађене унутар атома - попут шљива у пудингу, и сматрао је да позитивно наелектрисање у атому заузима много мању запремину. Видео запис
Анимација приказује да је већина позитивно наелектрисаних алфа честица прошла кроз листић злата, са или без скретања, а мали број се одбио под великим углом након директног судара честица са језгром. Дакле, атом је у већем…

Томсонов модел атома

Џозефа Томсона историја физике помиње као истакнутог британског експерименталног физичара, упркос причи да је био прилично „смотан”. Иначе се бавио и баштованством. Охрабрен чињеницом да је њему приписано откриће електрона, осмелио се да јавности пружи приказ атома - познат под називом Томсонов модел. У савремено доба модел има једино историјску вредност, али је представљао добру полазну основу да Ернест Радерфорд изведе чувени експеримент са проласком алфа честица кроз танак листић злата.  У складу са моделом, атом сачињава сфера позитивног наелектрисања, у анимацији обојена у сиво, и зеленкасти електрони у њој који су осциловали попут линеарних хармонијских осцилатора. Модел се често назива „пудинг са шљивама”: пудинг је позитивно наелектрисани део атома, а шљиве су електрони. Томсон је сматрао да атом садржи преко 1 000 електрона. Видео запис Као мотив мог видео записа узет је увеличани приказ танког листића дебљине око 10 000 атома, кога сачињавају Томсонови атоми. На позитивно н…