Пређи на главни садржај

Ауто-гуме напуњене азотом

Близу мене постоји ауто-механичарска радња. Извесно време је био окачен натпис са обавештењем: мајстор пуни аутомобилске гуме азотом. Размишљајући из угла физичара о тој понуди, нисам могао да смислим било који разлог по коме би азот имао предност над ваздухом.
Наводне предности употребе азота су:
  • Азот у мањој мери истиче кроз пукотине на гуми у односу на кисеоник и због тога је притисак постојан. То утиче на мању потрошњу горива
Овај аргумент ми је бесмислен, јер је разлика у пречнику молекула азота и кисеоника безначајно мала у односу на величину пукотине, тако да ће оба гаса подједнако истећи.
  • Промена притиска у гумама, услед загревања током вожње, је мања ако је гума напуњена азотом 
Из разлога што је притисак гаса сразмеран броју молекула, а број молекула азота у гуми је нешто нижи у односу на број молекула ваздуха при једнакој запремини гуме, вероватно је присутна разлика у притисцима када се гума загреје. Међутим, ваздух сачињава око 78% молекула азота и та разлика је занемарљива при уобичајеним брзинама. Могуће је да ова појава долази до изражаја код тркачких аутомобила, али таква возила нису предмет овог чланка
  • Гуме напуњене ваздухом садрже водену пару, што утиче на промену притиска током вожње и појаву корозије на деловима који су томе подложни 
Тврђење о корозији можда има смисла, мада нисам сигуран да би квалитетно урађени делови брзо зарђали. У нашој земљи корозија може да буде проблем, зато што су аутомобили у употреби по неколико деценија. Требало би проверити да ли је исплативо да се гуме повремено напуне азотом него да се замене зарђали делови након дугогодишње употребе. 
Утицај водене паре на притисак у загрејаној аутомобилској гуми ми је бесмислен, јер је присуство воде мало
  • Азот није запаљив у мери у којој је кисеоник 
То јесте тачно, али ова тема има смисла код гума које се користе у ваздухопловству.
Питао сам мог рођака Ненада, чије знање о аутомобилима оставља утисак, да ли је уочио неку предност вожње на „азотним гумама” и - одговор је био одречан.

Популарни чланци

Ерстедов експеримент

Хеленски мислиоци уочили су да материјали који испољавају магнетна својствапривлаче предмете начињене од гвожђа. Било им је познато да је структура камена из Магнезије попут предмета начињених од гвожђа, а привлачно својство тумачили су постојањем извесног флуида који потиче из магнета. С обзиром да је експериментално истраживање у физици заживело тек при крају епохе ренесансе, тумачење магнетизма је протицало споро. Упечатљив пример за тако нешто представља вишевековно погрешно уверења да бели лук може извршити размагнетисавање игле компаса. Због тога је члановима посаде који су руковали том направом било забрањено да једу ову намирницу! Половином XIII века, војни инжењер Пјер д Марикур вршећи експерименте открива да магнет поседује два пола, при чему се полови појављују иако се магнет преполови, а магнетна игла компаса је усмерена у правцу „небеских полова”. Он појаву приписује утицају неба, а не присуству Земљиног магнетног поља. Покушао је и да направи вечити покретач тако што је…

Електрична струја у води и ваздуху

Ако стојим до колена у води, да ли ће струја прво стићи до мене кроз ваздух или воду? Први део одговора односи се на чињеницу да је ваздух одличан изолатор према протицању електричне струје. Проводљивост воде је условљена присуством примеса. Слана вода поседује добру проводљивост, питка вода је знатно слабији проводник док је дестилована вода лош проводник, али ипак поседује нижу специфичну отпорност од ваздуха. Према томе, под нормалним условима, електрична струја не би могла да се простире кроз ваздух па је вода једина средина погодна за проток електричне струје.

Други део одговора односи се на то када услови нису уобичајени. Ту мислим на појаву муње. Да би се испољила, неопходно је да се између доњег дела облака и површине тла формира јако електрично поље тако да непроводни ваздух буде у стању плазме. То значи да су присутни молекули ваздуха у великој мери јонизовани под утицајем електричног поља. Поменуто поље врши убрзавање наелектрисања ка електричним потенцијалима супротног зна…

Радерфордов модел атома

Ернест Радерфорд је говорио да је каријеру физичара започео када је одлучио да се мане копања кромпира. У улози професора често би се спетљао приликом извођења једначина и студентима је препуштао да доврше започето. Осим физике обожавао је још голф и аутомобиле.  Радерфорд је осмислио први озбиљан модел атома, који је био динамички, полазећи од експеримента са проласком алфа зрачења (језгра атома хелијума) кроз танак листић злата. Злато је користио због велике густине. Сумњао је у исправност Томсоновог статичког модела атома, у складу с којим је атом већим делом сачињен од позитивног наелектрисања, а негативно наелектрисане честице су усађене унутар атома - попут шљива у пудингу, и сматрао је да позитивно наелектрисање у атому заузима много мању запремину.
Запис приказује да је већина позитивно наелектрисаних алфа честица прошла кроз листић злата, са или без скретања, а мали број се одбио под великим углом након директног судара честица са језгром. Дакле, атом је у већем делу запремине…

Гасни термометар

Гасни термометар сачињава балон испуњен гасом и отворена цев у којој се налази жива. Ова направа може да пружи прецизније резултате мерења температуре у односу на термометре који садрже течни флуид.  Поступак мерења се састоји у томе да се инструмент прво калибрише, односно измере се притисци за познате вредности температура при којима се дешавају промене агрегатних стања неке супстанце. Затим се приступа цртању графика P(T) који ће послужити у поступку одређивања непознате температуре гаса.


Запис приказује изглед апаратуре, на начин да је прилагођена ученицима у гимназији. Исто тако је приказано кретање молекула у балону, док загревање балона и померање живиног стуба није предмет овог записа.  Када се балон загреје, гас испољава ширење и тежи да потисне живин стуб. Да би запремина гаса остала стална врши се померање десног крака живиног стуба, тако да се ниво живе у левом краку не мења. Дакле, притисак гаса се увећава. Притисак гаса у балону P, атмосферски притисак Pa изнад отворено…