Пређи на главни садржај

Притисак у ушима када путујемо авионом

Инспирација за овај чланак је питање упућено од стране моје супруге.
Многи људи осећају непријатан притисак у ушима током полетања и слетања авиона. Бол је последица неједнаког притиска ваздуха са обе стране бубне опне, при чему Еустахијева труба није остварила равнотежу притисака на бубну опну. С обзиром да сам физичар нисам у могућности да поуздано тврдим шта узрокује одсуство деловања Еустахијеве трубе, али проблем ипак можемо сагледати и из угла моје професије.
Притисак ваздуха у кабини слабо варира током лета. То обезбеђују компресор мотора и вентил за ваздух на трупу. Компресор сачињава низ лопатица облика који подсећа на авионско крило, а део лопатица се креће ротационо. Задатак компресора је да изврши сабијање усисаног ваздуха, повећа притисак, а тиме и температуру, и припреми га за мешање са горивом. Један део тог ваздуха не меша се са горивом већ се убацује у кабину, након што се охлади. Авион поседује вентил кроз кога може да истиче ваздух из кабине када је то потребно. 
Притисак ваздуха изван авиона опада када се ваздухоплов пење и обрнуто. С обзиром да се притисак у кабини слабо мења, а изван авиона се то дешава, оплата авиона мора да поседује потребну еластичност да издржи таква оптерећења
Међутим, као што сам напоменуо, током полетања и слетања притисак у кабини се ипак мало мења, јер је потребно извесно време да се доведе на задату вредност. Када авион слеће притисак ваздуха у кабини је већи од оног у средњем делу ува, тако да је бубна опна испупчена ка унутра. Током полетања се догађа супротно. Ту стижемо до улоге Еустахијеве трубе: требала би да доведе ваздух из ждрела и обезбеди изједначавање притисака са обе стране бубне опне. Стимуслисање Еустахијеве трубе остварује се жвакањем или отварањем уста.

Популарни чланци

Феромагнетици, парамагнетици и дијамагнетици

Упрошћена слика електрона у атому приказује ову честицу на начин да се обрће дуж орбитале, око језгра брзином сталне бројне вредности, али и око своје осе (спин). С обзиром да је електрон наелектрисан, током кретања ствара два магнетна поља: једно настаје због кретања око језгра, а друго због обртања око своје осе. Та два магнетна поља одређују магнетни (диполни) моменти- орбитални и спински. Ова величина је својствена и честицама у атомском језгру, али је њихов допринос укупном магнетном моменту атома знатно мањи те није битан за тумачење магнетних особина материјала. Стрелицама су приказани укупни магнетни моменти атома - као збир магнетних момената електрона.


Код материјала који припадају групи дијамагнетика, атоми не поседују магнетни момент (или је веома слаб) када материјал није изложен дејству магнетног поља. Међутим, у магнетном пољу, као што анимација приказује, атоми дијамагнетика стичу магнетне моменте који су усмерени на начин да слабе магнетно поље. Типични представници …

Радерфордов модел атома

Ернест Радерфорд је говорио да је каријеру физичара започео када је одлучио да се мане копања кромпира. У улози професора често би се спетљао приликом извођења једначина и студентима је препуштао да доврше започето. Осим физике обожавао је још голф и аутомобиле.  Радерфорд је осмислио први озбиљан модел атома, који је био динамички, полазећи од експеримента са проласком алфа зрачења (језгра атома хелијума) кроз танак листић злата. Злато је користио због велике густине. Сумњао је у исправност Томсоновог статичког модела атома, у складу с којим је атом већим делом сачињен од позитивног наелектрисања, а негативно наелектрисане честице су усађене унутар атома - попут шљива у пудингу, и сматрао је да позитивно наелектрисање у атому заузима много мању запремину. Видео запис
Анимација приказује да је већина позитивно наелектрисаних алфа честица прошла кроз листић злата, са или без скретања, а мали број се одбио под великим углом након директног судара честица са језгром. Дакле, атом је у већем…

Томсонов модел атома

Џозефа Томсона историја физике помиње као истакнутог британског експерименталног физичара, упркос причи да је био прилично „смотан”. Иначе се бавио и баштованством. Охрабрен чињеницом да је њему приписано откриће електрона, осмелио се да јавности пружи приказ атома - познат под називом Томсонов модел. У савремено доба модел има једино историјску вредност, али је представљао добру полазну основу да Ернест Радерфорд изведе чувени експеримент са проласком алфа честица кроз танак листић злата.  У складу са моделом, атом сачињава сфера позитивног наелектрисања, у анимацији обојена у сиво, и зеленкасти електрони у њој који су осциловали попут линеарних хармонијских осцилатора. Модел се често назива „пудинг са шљивама”: пудинг је позитивно наелектрисани део атома, а шљиве су електрони. Томсон је сматрао да атом садржи преко 1 000 електрона. Видео запис Као мотив мог видео записа узет је увеличани приказ танког листића дебљине око 10 000 атома, кога сачињавају Томсонови атоми. На позитивно н…