Пређи на главни садржај

Притисак у ушима када путујемо авионом

Инспирација за овај чланак је питање упућено од стране моје супруге.
Многи људи осећају непријатан притисак у ушима током полетања и слетања авиона. Бол је последица неједнаког притиска ваздуха са обе стране бубне опне, при чему Еустахијева труба није остварила равнотежу притисака на бубну опну. С обзиром да сам физичар нисам у могућности да поуздано тврдим шта узрокује одсуство деловања Еустахијеве трубе, али проблем ипак можемо сагледати и из угла моје професије.
Притисак ваздуха у кабини слабо варира током лета. То обезбеђују компресор мотора и вентил за ваздух на трупу. Компресор сачињава низ лопатица облика који подсећа на авионско крило, а део лопатица се креће ротационо. Задатак компресора је да изврши сабијање усисаног ваздуха, повећа притисак, а тиме и температуру, и припреми га за мешање са горивом. Један део тог ваздуха не меша се са горивом већ се убацује у кабину, након што се охлади. Авион поседује вентил кроз кога може да истиче ваздух из кабине када је то потребно. 
Притисак ваздуха изван авиона опада када се ваздухоплов пење и обрнуто. С обзиром да се притисак у кабини слабо мења, а изван авиона се то дешава, оплата авиона мора да поседује потребну еластичност да издржи таква оптерећења
Међутим, као што сам напоменуо, током полетања и слетања притисак у кабини се ипак мало мења, јер је потребно извесно време да се доведе на задату вредност. Када авион слеће притисак ваздуха у кабини је већи од оног у средњем делу ува, тако да је бубна опна испупчена ка унутра. Током полетања се догађа супротно. Ту стижемо до улоге Еустахијеве трубе: требала би да доведе ваздух из ждрела и обезбеди изједначавање притисака са обе стране бубне опне. Стимуслисање Еустахијеве трубе остварује се жвакањем или отварањем уста.

Популарни чланци

Ерстедов експеримент

Хеленски мислиоци уочили су да материјали који испољавају магнетна својствапривлаче предмете начињене од гвожђа. Било им је познато да је структура камена из Магнезије попут предмета начињених од гвожђа, а привлачно својство тумачили су постојањем извесног флуида који потиче из магнета. С обзиром да је експериментално истраживање у физици заживело тек при крају епохе ренесансе, тумачење магнетизма је протицало споро. Упечатљив пример за тако нешто представља вишевековно погрешно уверења да бели лук може извршити размагнетисавање игле компаса. Због тога је члановима посаде који су руковали том направом било забрањено да једу ову намирницу! Половином XIII века, војни инжењер Пјер д Марикур вршећи експерименте открива да магнет поседује два пола, при чему се полови појављују иако се магнет преполови, а магнетна игла компаса је усмерена у правцу „небеских полова”. Он појаву приписује утицају неба, а не присуству Земљиног магнетног поља. Покушао је и да направи вечити покретач тако што је…

Електрична струја у води и ваздуху

Ако стојим до колена у води, да ли ће струја прво стићи до мене кроз ваздух или воду? Први део одговора односи се на чињеницу да је ваздух одличан изолатор према протицању електричне струје. Проводљивост воде је условљена присуством примеса. Слана вода поседује добру проводљивост, питка вода је знатно слабији проводник док је дестилована вода лош проводник, али ипак поседује нижу специфичну отпорност од ваздуха. Према томе, под нормалним условима, електрична струја не би могла да се простире кроз ваздух па је вода једина средина погодна за проток електричне струје.

Други део одговора односи се на то када услови нису уобичајени. Ту мислим на појаву муње. Да би се испољила, неопходно је да се између доњег дела облака и површине тла формира јако електрично поље тако да непроводни ваздух буде у стању плазме. То значи да су присутни молекули ваздуха у великој мери јонизовани под утицајем електричног поља. Поменуто поље врши убрзавање наелектрисања ка електричним потенцијалима супротног зна…

Феромагнетици, парамагнетици и дијамагнетици

Упрошћена слика електрона у атому приказује ову честицу на начин да се обрће дуж орбитале, око језгра брзином сталне бројне вредности, али и око своје осе (спин). С обзиром да је електрон наелектрисан, током кретања ствара два магнетна поља: једно настаје због кретања око језгра, а друго због обртања око своје осе. Та два магнетна поља одређују магнетни (диполни) моменти- орбитални и спински. Ова величина је својствена и честицама у атомском језгру, али је њихов допринос укупном магнетном моменту атома знатно мањи те није битан за тумачење магнетних особина материјала. Стрелицама су приказани укупни магнетни моменти атома - као збир магнетних момената електрона.


Код материјала који припадају групи дијамагнетика, атоми не поседују магнетни момент (или је веома слаб) када материјал није изложен дејству магнетног поља. Међутим, у магнетном пољу, као што анимација приказује, атоми дијамагнетика стичу магнетне моменте који су усмерени на начин да слабе магнетно поље. Типични представници …