Пређи на главни садржај

Постови

Истакнути чланак

Максвелова расподела брзина молекула

Полазећи од истраживања Рудолфа Клаузијуса, шкотски физичар Џејмс Максвел разрађује кинетичку теорију гасова математичким путем и долази до открића функционалног облика расподеле брзина молекула гасова. Молекули гасова се крећу брзинама различитих бројних вредности. Те вредности су прилично високе. На пример, на температуриод 200 C молекули ваздуха крећу се брзином у просеку око 1500 km/h. То је дупло више у односу на брзине путничких авиона. На платформи Geogebra приказао сам графичку симулацију расподеле брзина молекула: geogebra.org/m/ahgewp8k
Корисник може да одабере вредности моларне масе и температуре гаса, а на кривој је означена највероватнија брзина молекула. Садржај анимације Основу анимације чини балон испуњен топлим ваздухом: youtu.be/mwbk_dZMEQg
Први део односи се на расподелу брзина када ваздух није изложен пламену. На ординатној оси није прецизно наведена величина, јер је анимација намењена гимназијској популацији младих људи који похађају други разред и нису у могућности …
Прикажи све
Недавни постови

Талас на граници две средине

Циљ анимације је да ученицима прикаже две појаве: Понашање механичког таласа при простирању у срединама различитих карактеристика. Као мотив је узет равански талас, са растојањем између равни једнакој таласној дужини. Запазимо да је то растојање различито у код упадног и преломљеног таласа, односно да је једнако ако упоредимо упадни и одбијени талас. Корисник је у могућности да одабере упадни угао таласа и индекс преламања средине у којој се талас прелама. Треба уочити и разлику у брзинама простирања таласних фронтова у две средине.Исто тако можемо уочити појаву стварања таласног фронта, у складу са Хајгенсовим принципом слагања таласа створених од честица средине.


geogebra.org/m/v5uwenYd
Прикажи све

Стрма раван

Кретање тела на стрмој равни представља један од већих изазова за оне који се први пут озбиљније сусрећу са механиком: на који начин применити Њутнове законе, опажање сличности троуглова, да ли маса тела утиче на кретање и сличне недоумице. Анимирани запис на Геогебриној платформи може да послужи са циљем појашњења неких недоумица у вези ове теме:

geogebra.org/m/DzxQCyw8
Корисник је у могућности да одабере: угао стрме равни, вредност гравитационог убрзања, вредност почетне брзине и њен смер, масу тела, коефицијенте трења мировања и клизања. У зависности од одабраних почетних вредности, наступиће кретање или мировање тела са другачијим вредности положаја, брзине и убразања у неком тренутку.
Прикажи све

Слагање осцилација

У делу који се тиче осцилаторног кретања, предвиђено је да се ученик упозна са основним својствима слагања осцилација, што ће касније послужити при изучавању фреквентне и амплитудне модулације електромагнетних таласа. На платформи Геогебре сам дао математички приказ слагања два осцилаторна кретања:
geogebra.org/m/szaQaJB9 Корисник је у могућности да одабере различите вредности амплитуда, кружних фреквенција и почетних фаза осцилаторних кретања, представљених тригонометријским функцијама и то је означено плавом и зеленом бојом. Црвеном бојом је дат приказ сложеног кретања.
Прикажи све

Убрзани референтни системи и гравитационо убрзање

Рецимо да је један часовник на Земљи, а други у свемирском броду. Брод се креће убрзано, све брже. То значи да ће време, у односу на неког ко то гледа са стране, у броду протицати спорије и спорије док ће на Земљи тећи истом брзином. Знам да то не би требало да буде тако, Теорија релативности је исправна, само ме занима где је грешка у овом примеру. 


У складу са Ајнштајновом Општом теоријом релативности, Земља и свемирски брод су еквивалентни референтни системи, под условом да је брод ван домашаја било каквог гравитационог поља и да је убрзавање брода једнако гравитационом убрзању на планети. То значи да часовници показују једнако време. Овде је проблем у тој особи, посматрачу - како се обично назива - која може да установи ко се креће и коликом брзином. У складу са релативистичком физиком, не постоје привилегован посматрач са могућностима да сигурно установи ко се креће. Ту је разлика у односу на Њутнову механику.
Прикажи све

Фазори

Дијаграм вектора - фазора - пружа могућност да се на једноставан начин успостави Омов закон у колима наизменичне струје,тамогде су редно везани термогени потрошач (активни отпор), калем и кондензатор (пасивни отпори). 
geogebra.org/m/UA4e6q9b
Зелени вектор представља разлику амплитудних вредности напона на калему и кондензатору. Та разлика се векторски сабира са амплитудном вредношћу напона на термогеном отпорнику, који је означен црним вектором, тако да је збир, црвени вектор, приказ укупног амплитудног напона у струјном колу - који потиче од извора струје. Из таквог приказа је могуће извести једначину за импедансу - укупни електрични отпор - редно везаних потрошача. Корисник је у могућности да одабере вредности активног и пасивних отпора и на тај начин  утиче на амплитудне вредности појединих напона у колу, а тиме и на укупни амплитудни напон.
Прикажи све