Пређи на главни садржај

Постови

Истакнути чланак

Уске гуме на бициклу

Због чега бициклисти на тркама возе са уским гумама? Трење није разлог због чега професионални бициклисти користе танке гуме, већ умањење отпора ваздуха. Можда и другачија вредност масе, ако уопште постоји, и њен распоред дуж точка у односу на стандардне гуме има позитиван утицај на момент инерције точка, али у то нисам сигуран. Колико је битно вискозно трење у спорту указује поредак бициклиста у току вожње, док код пливача капице умањује вискозно трење косе.

Признајем да ми након деценија бављења физиком овакво занимљиво питање није пало на памет. У наставку следи занимљива прича која указује да често упрошћавамо поимање трења, сводећи на пуку дефиницију везе ове појаве са силом притиска гуме на површину.  Трење котрљања би могло да се узме у обзир када се размишља о типовима гума, мада ту следи једно изненађење. Али, прво о трењу котрљања. Ова појава настаје због пријањања гуме на подлогу. Предњи део који ступа у контакт са подлогом се деформише ка унутрашњости гуме, док на задњи де…
Недавни постови

Конструкција ликова код огледала

Обично се предмети приказују усправним стрелицама у току изучавања конструкције ликова, што упрошћава поступак, али одудара од реалности. Симулација садржи два карактеристична зрака који се простиру праволинијски. Овакав приступ пружа могућност да на једноставан начин објаснимо због чега огледала у аутомобилима немају облик попут огледала у купатилу. Међутим, дифракцију и интерференцију не можемо објаснити полазећи од модела зрака светлости. Ако је предмет испред сферног огледала које је ка њему испупчено - конвексно - клизач полупречника кривине је померен удесно. Први зрак се простире у правцу жиже огледала, одбија се од њега под углом једнаким упадном углу овог зрака, гледајући у односу на нормалу на површину огледала, а затим се простире паралелно оси огледала. Други зрак погађа теме огледала и исто тако се одбија под углом једнаким упадном углу тог зрака. У пресеку продужетака зрака је врх лика предмета, тако да му је почетак на оси.Лик је умањен, усправан и имагинаран.
geogebra.o…

Норма професора у гимназији

Према постојећој норми за запослене професоре физике у гимназијама, број школских часова у току једне недеље износи 20. Поред тога, у обавези је да допуни радно време до осмочасовног другим пословима: припремом за предстојећу наставу, радом са родитељима или у разним комисијама и тако даље. У основном образовању норма је попут оне у гимназији, али не и у високом образовању. 

Тежина градива у основном, средњем и високом образовању није иста. На пример, анализа осцилаторног кретања у основној школи и гимназији, поготово са гледишта математичког описа, битно се разликује у погледу тежине. Или, увођење матураната гимназије у разумевање основа квантно-механичких појава захтева добру припрему професора. А и број ученика у одељењу често на прате школски прописи. Зато је бесмислено да норма од 20 часова буде подједнако заступљена у основном и средњем образовању.  Поменута норма представља један у низу лоших решења присутних у нашем образовању: начин извођења часова и њихова дужина, крута орг…

Талас на граници две средине

Циљ симулације је да ученицима прикаже две појаве: Понашање механичког таласа при простирању у срединама различитих карактеристика. Као мотив је узет равански талас, са растојањем између равни једнакој таласној дужини. Запазимо да је то растојање различито у код упадног и преломљеног таласа, односно да је једнако ако упоредимо упадни и одбијени талас. Корисник је у могућности да одабере упадни угао таласа и индекс преламања средине у којој се талас прелама. Треба уочити и разлику у брзинама простирања таласних фронтова у две средине.Исто тако можемо уочити појаву стварања таласног фронта, у складу са Хајгенсовим принципом слагања таласа створених од честица средине.


geogebra.org/m/v5uwenYd

Стрма раван

Кретање тела на стрмој равни представља један од већих изазова за оне који се први пут озбиљније сусрећу са механиком: на који начин применити Њутнове законе, опажање сличности троуглова, да ли маса тела утиче на кретање и сличне недоумице. Анимирани запис на Геогебриној платформи може да послужи са циљем појашњења неких недоумица у вези ове теме:

geogebra.org/m/DzxQCyw8
Корисник је у могућности да одабере: угао стрме равни, вредност гравитационог убрзања, вредност почетне брзине и њен смер, масу тела, коефицијенте трења мировања и клизања. У зависности од одабраних почетних вредности, наступиће кретање или мировање тела са другачијим вредности положаја, брзине и убразања у неком тренутку.

Слагање осцилација

У делу који се тиче осцилаторног кретања, предвиђено је да се ученик упозна са основним својствима слагања осцилација, што ће касније послужити при изучавању фреквентне и амплитудне модулације електромагнетних таласа. На платформи Геогебре сам дао математички приказ слагања два осцилаторна кретања:
geogebra.org/m/szaQaJB9 Корисник је у могућности да одабере различите вредности амплитуда, кружних фреквенција и почетних фаза осцилаторних кретања, представљених тригонометријским функцијама и то је означено плавом и зеленом бојом. Црвеном бојом је дат приказ сложеног кретања.