Пређи на главни садржај

Постови

Истакнути чланак

Топлотно зрачење

Половином XVII века започиње истраживање зрака „који нису видљиви, а испољавају топлоту”. Да би се ова појава разграничила у односу на светлост, стекли су назив тамни зраци. Током наредних 150 година врше се експерименти и долази до открића да се и на топлотне зраке односе закони оптике. Обично су коришћена издубљена огледала, при чему је у једној жижи био смештен објекат који је емитовао тамне зраке, а у другој жижи је био термометар. Исто тако се доказује да и светлост испољава топлотно дејство, а не само тамни зраци.  Почетком XIX века Вилијам Хершел, познат као пионир модерне астрономије, врши експерименте са светлошћу и открива инфрацрвене зраке. Шкотски физичар и математичар Џон Лесли експериментише са коцком начињеном од бакра, која је испуњена загрејаном водом, при чему је једна страница исполирана до високог сјаја, друга обојена у црно, а остале странице су поседовале уобичајену боју за бакар. Лесли закључује да површина која добро одбија топлотне зраке исто тако их слабо и…
Недавни постови

Талас на граници две средине

Циљ анимације је да ученицима прикаже две појаве: Понашање механичког таласа при простирању у срединама различитих карактеристика. Као мотив је узет равански талас, са растојањем између равни једнакој таласној дужини. Запазимо да је то растојање различито у код упадног и преломљеног таласа, односно да је једнако ако упоредимо упадни и одбијени талас. Корисник је у могућности да одабере упадни угао таласа и индекс преламања средине у којој се талас прелама. Треба уочити и разлику у брзинама простирања таласних фронтова у две средине.Исто тако можемо уочити појаву стварања таласног фронта, у складу са Хајгенсовим принципом слагања таласа створених од честица средине.


geogebra.org/m/v5uwenYd

Стрма раван

Кретање тела на стрмој равни представља један од већих изазова за оне који се први пут озбиљније сусрећу са механиком: на који начин применити Њутнове законе, опажање сличности троуглова, да ли маса тела утиче на кретање и сличне недоумице. Анимирани запис на Геогебриној платформи може да послужи са циљем појашњења неких недоумица у вези ове теме:

geogebra.org/m/DzxQCyw8
Корисник је у могућности да одабере: угао стрме равни, вредност гравитационог убрзања, вредност почетне брзине и њен смер, масу тела, коефицијенте трења мировања и клизања. У зависности од одабраних почетних вредности, наступиће кретање или мировање тела са другачијим вредности положаја, брзине и убразања у неком тренутку.

Слагање осцилација

У делу који се тиче осцилаторног кретања, предвиђено је да се ученик упозна са основним својствима слагања осцилација, што ће касније послужити при изучавању фреквентне и амплитудне модулације електромагнетних таласа. На платформи Геогебре сам дао математички приказ слагања два осцилаторна кретања:
geogebra.org/m/szaQaJB9 Корисник је у могућности да одабере различите вредности амплитуда, кружних фреквенција и почетних фаза осцилаторних кретања, представљених тригонометријским функцијама и то је означено плавом и зеленом бојом. Црвеном бојом је дат приказ сложеног кретања.

Убрзани референтни системи и гравитационо убрзање

Рецимо да је један часовник на Земљи, а други у свемирском броду. Брод се креће убрзано, све брже. То значи да ће време, у односу на неког ко то гледа са стране, у броду протицати спорије и спорије док ће на Земљи тећи истом брзином. Знам да то не би требало да буде тако, Теорија релативности је исправна, само ме занима где је грешка у овом примеру. 


У складу са Ајнштајновом Општом теоријом релативности, Земља и свемирски брод су еквивалентни референтни системи, под условом да је брод ван домашаја било каквог гравитационог поља и да је убрзавање брода једнако гравитационом убрзању на планети. То значи да часовници показују једнако време. Овде је проблем у тој особи, посматрачу - како се обично назива - која може да установи ко се креће и коликом брзином. У складу са релативистичком физиком, не постоје привилегован посматрач са могућностима да сигурно установи ко се креће. Ту је разлика у односу на Њутнову механику.

Фазори

Дијаграм вектора - фазора - пружа могућност да се на једноставан начин успостави Омов закон у колима наизменичне струје,тамогде су редно везани термогени потрошач (активни отпор), калем и кондензатор (пасивни отпори). 
geogebra.org/m/UA4e6q9b
Зелени вектор представља разлику амплитудних вредности напона на калему и кондензатору. Та разлика се векторски сабира са амплитудном вредношћу напона на термогеном отпорнику, који је означен црним вектором, тако да је збир, црвени вектор, приказ укупног амплитудног напона у струјном колу - који потиче од извора струје. Из таквог приказа је могуће извести једначину за импедансу - укупни електрични отпор - редно везаних потрошача. Корисник је у могућности да одабере вредности активног и пасивних отпора и на тај начин  утиче на амплитудне вредности појединих напона у колу, а тиме и на укупни амплитудни напон.