profesor²istic

Сумњам да просечни петнаестогодишњак може да разуме концепт тренутне брзине на начин представљен у нашим уџбеницима. Исто тако не верујем да ће ова симулација нешто битно променити у том смислу. Можда буде од користи на крају школовања у гимназији, када се буду спремали за завршни испит и упис на факултет. Пропуштена је прилика да писци програма за гимназију, ко год да су, прилагоде програм физике, посебно механике, узрасту ђака.  Циљ симулације је да се успостави веза између средње и тренутне брзине путем графика. Корисник је у могућности да помера клизач - да одабере интервал независно променљиве - и да путем приказаних вредности зависно и независно променљиве израчуна вредности средње брзине. Вероватно ће уочити некакву правилност када буде упоредио неколико израчунатих вредности.

geogebra.org/m/b9ch5hzz Однос сечице и тангенте је лако уочити померањем клизача, тако да се симулација може употребити при изучавању брзине као првог извода положаја.

Симулација се односи на преламање светлости код танких сочива - објеката већег индекса преламања у односу на ваздух. Запазимо да је у горњем десном квадранту пружена могућност избора: расипно или сабирно сочиво.
geogebra.org/m/mqUQvccR Запажамо присуство две жиже F, јер предмет може да се постави са обе стране сочива. Попут огледала, жижна даљина f представља растојање од жиже до центра сочива. Дата су два карактеристична зрака. Сабирна сочива дају умањен, изврнут и реалан лик ако је предмет удаљен више од две жижне даљине у односу на сочиво. Ако је предмет удаљен више од једне жижне даљине, а мање од две жижне даљине у односу на сочиво, лик је увећан, изврнут и реалан. Ако је предмет испред жиже, лик је увећан, имагинаран и усправан. Расипна сочива увек стварају умањене, усправне и имагинарне ликове.

Према постојећем члану 72. Закона о основама система образовања и васпитања минималан број оцена је исти за предмете са недељним фондом од два, три, четири и пет часова, што ствара неједнаку динамику оцењивања ученика. Зато сам Форуму београдских гимназија изнео предлог да се тај члан промени на следећи начин: две оцене ако је недељни фонд часова предмета мањи или једнак фонду од два часатри оцене ако је недељни фонд часова предмета већи од два часа, а мањи или једнак фонду од три часачетири оцене ако је недељни фонд часова предмета већи од три часа, а мањи или једнак фонду од четири часапет оцена ако је недељни фонд часова предмета већи од четири часа, а мањи или једнак фонду од пет часова

Појаве интерференције и дифракције кохерентне светлости је могуће сагледати помоћу открића мађарског физичара Дениса Габора. У поређењу са фотографијом где се објекат види у равни, холограм пружа могућност да се прикаже у просторном облику. 

Фотографија настаје када се одбијени зраци светлости са сваког дела објекта сабирним сочивом усмере на по једно место на плочи: једном делу објекта одговара један део фотографије. Код холограма одбијени зраци са сваког дела објекта падају на читаву површину плоче: једном делу објекта одговара сваки делић плоче.  Холографски запис на плочи настаје као резултат интерференције сватлости из ласерског извора и светлости једнаке таласне дужине која се одбија од предмета: Холограм се опажа када се плоча изложи светлошћу, исте таласне дужине која је употребљена при интереференцији, тако да се дифрактује при проласку кроз њу према посматрачу приказа.