profesorristic

Кретање тела на стрмој равни представља један од већих изазова за оне који се први пут озбиљније сусрећу са механиком: на који начин применити Њутнове законе, опажање сличности троуглова, да ли маса тела утиче на кретање и сличне недоумице. Анимирани запис на Геогебриној платформи може да послужи са циљем појашњења неких недоумица у вези ове теме:

geogebra.org/m/DzxQCyw8
Корисник је у могућности да одабере: угао стрме равни, вредност гравитационог убрзања, вредност почетне брзине и њен смер, масу тела, коефицијенте трења мировања и клизања. У зависности од одабраних почетних вредности, наступиће кретање или мировање тела са другачијим вредности положаја, брзине и убразања у неком тренутку.

У делу који се тиче осцилаторног кретања, предвиђено је да се ученик упозна са основним својствима слагања осцилација, што ће касније послужити при изучавању фреквентне и амплитудне модулације електромагнетних таласа. На платформи Геогебре сам дао математички приказ слагања два осцилаторна кретања:
geogebra.org/m/szaQaJB9 Корисник је у могућности да одабере различите вредности амплитуда, кружних фреквенција и почетних фаза осцилаторних кретања, представљених тригонометријским функцијама и то је означено плавом и зеленом бојом. Црвеном бојом је дат приказ сложеног кретања.

Рецимо да је један часовник на Земљи, а други у свемирском броду. Брод се креће убрзано, све брже. То значи да ће време, у односу на неког ко то гледа са стране, у броду протицати спорије и спорије док ће на Земљи тећи истом брзином. Знам да то не би требало да буде тако, Теорија релативности је исправна, само ме занима где је грешка у овом примеру. 


У складу са Ајнштајновом Општом теоријом релативности, Земља и свемирски брод су еквивалентни референтни системи, под условом да је брод ван домашаја било каквог гравитационог поља и да је убрзавање брода једнако гравитационом убрзању на планети. То значи да часовници показују једнако време. Овде је проблем у тој особи, посматрачу - како се обично назива - која може да установи ко се креће и коликом брзином. У складу са релативистичком физиком, не постоје привилегован посматрач са могућностима да сигурно установи ко се креће. Ту је разлика у односу на Њутнову механику.

Након слајдова са везом ка иницијалном тесту и симулацији направљеној с намером да се увежба сабирање вектора, следи визуелни приказ два референтна система: један је везан за обалу, а други за брод. Приказ путања лоптице која слободно пада би требало да појасни због чега се механичке појаве анализирају у односу на одређени референтни систем.
Затим је потребно увести средњу брзину као вектор. Слајд који приказује лет лопте према кошу треба да укаже на потешкоћу израчунавања средње брзине лопте vₛ помоћу једначине: 
vₛ = s/t  То је увод према увођењу вектора у физици, најпре помераја у једном правцу, а и средње брзине као векторске величине. Графички приказ, x(t) и v(t), два различита кретања представља тему деветог слајда, закон сабирања брзина као пример сабирања вектора је слајд бр. 10, док је повезивање средње и тренутне брзине дато у оквиру примера са аутомобилом који се креће променљивом брзином.
Презентација
Наредна три слајда односе се на равномерно убрзано праволинијско кретање: јед…