Пређи на главни садржај

Постови

Истакнути чланак

Питоова цев

Једна пример примене Бернулијеве једначине је малени уређај помоћу чега се одређује хоризонтална брзина кретања авиона - Питоова цев.

Прво је приказан приближан изглед цеви, како је памтим из млађих дана док сам опслуживао војни авион Галеб G2. Облик, ипак, не може да буде битно другачији код модерних ваздухоплова. У симулацији је приказано да је Питоова цев у близини кљуна авиона, али то не мора да буде случај. Исто тако није приказан отвор који обезбеђује статички притисак у уређају за мерење брзине. Динамички притисак ваздуха врши деформацију коморе облика ваљка, која се путем полуге и зупчаника преноси на показивач брзине. Полуге и зупчаници нису прикази већ је уместо тога присутна кутија, зато што пренос дејства динамичког притиска није тема лекције о примени Бернулијеве једначине.
Недавни постови

Норма професора у гимназији

Према постојећој норми за запослене професоре физике у гимназијама, број школских часова у току једне недеље износи 20. Поред тога, у обавези је да допуни радно време до осмочасовног другим пословима: припремом за предстојећу наставу, радом са родитељима или у разним комисијама и тако даље. У основном образовању норма је попут оне у гимназији, али не и у високом образовању. 

Тежина градива у основном, средњем и високом образовању није иста. На пример, анализа осцилаторног кретања у основној школи и гимназији, поготово са гледишта математичког описа, битно се разликује у погледу тежине. Или, увођење матураната гимназије у разумевање основа квантно-механичких појава захтева добру припрему професора. А и број ученика у одељењу често на прате школски прописи. Зато је бесмислено да норма од 20 часова буде подједнако заступљена у основном и средњем образовању.  Поменута норма представља један у низу лоших решења присутних у нашем образовању: начин извођења часова и њихова дужина, крута орг…

Талас на граници две средине

Циљ анимације је да ученицима прикаже две појаве: Понашање механичког таласа при простирању у срединама различитих карактеристика. Као мотив је узет равански талас, са растојањем између равни једнакој таласној дужини. Запазимо да је то растојање различито у код упадног и преломљеног таласа, односно да је једнако ако упоредимо упадни и одбијени талас. Корисник је у могућности да одабере упадни угао таласа и индекс преламања средине у којој се талас прелама. Треба уочити и разлику у брзинама простирања таласних фронтова у две средине.Исто тако можемо уочити појаву стварања таласног фронта, у складу са Хајгенсовим принципом слагања таласа створених од честица средине.


geogebra.org/m/v5uwenYd

Стрма раван

Кретање тела на стрмој равни представља један од већих изазова за оне који се први пут озбиљније сусрећу са механиком: на који начин применити Њутнове законе, опажање сличности троуглова, да ли маса тела утиче на кретање и сличне недоумице. Анимирани запис на Геогебриној платформи може да послужи са циљем појашњења неких недоумица у вези ове теме:

geogebra.org/m/DzxQCyw8
Корисник је у могућности да одабере: угао стрме равни, вредност гравитационог убрзања, вредност почетне брзине и њен смер, масу тела, коефицијенте трења мировања и клизања. У зависности од одабраних почетних вредности, наступиће кретање или мировање тела са другачијим вредности положаја, брзине и убразања у неком тренутку.

Слагање осцилација

У делу који се тиче осцилаторног кретања, предвиђено је да се ученик упозна са основним својствима слагања осцилација, што ће касније послужити при изучавању фреквентне и амплитудне модулације електромагнетних таласа. На платформи Геогебре сам дао математички приказ слагања два осцилаторна кретања:
geogebra.org/m/szaQaJB9 Корисник је у могућности да одабере различите вредности амплитуда, кружних фреквенција и почетних фаза осцилаторних кретања, представљених тригонометријским функцијама и то је означено плавом и зеленом бојом. Црвеном бојом је дат приказ сложеног кретања.

Убрзани референтни системи и гравитационо убрзање

Рецимо да је један часовник на Земљи, а други у свемирском броду. Брод се креће убрзано, све брже. То значи да ће време, у односу на неког ко то гледа са стране, у броду протицати спорије и спорије док ће на Земљи тећи истом брзином. Знам да то не би требало да буде тако, Теорија релативности је исправна, само ме занима где је грешка у овом примеру. 


У складу са Ајнштајновом Општом теоријом релативности, Земља и свемирски брод су еквивалентни референтни системи, под условом да је брод ван домашаја било каквог гравитационог поља и да је убрзавање брода једнако гравитационом убрзању на планети. То значи да часовници показују једнако време. Овде је проблем у тој особи, посматрачу - како се обично назива - која може да установи ко се креће и коликом брзином. У складу са релативистичком физиком, не постоје привилегован посматрач са могућностима да сигурно установи ко се креће. Ту је разлика у односу на Њутнову механику.