Пређи на главни садржај

Постови

Истакнути чланак

Презентација - Кинематика криволинијског кретања

Први слајд је део поглавља о векторима: симулација направљена са циљем да подржи разумевање појма разлагања вектораМатематички приступ тумачењу тренутне брзине је прилично тежак за просечног петнаестогодишњака, због тога се наредни слајд бави практичним приказом тренутне брзинеТрећи и четврти слајд дају приказ путање, компоненти брзина и вектора промене брзина код косог хица 

Веза ка презентацијиПанорамски точак је узет као мотив за појашњење периода и фреквенције код криволинијског кретањаНаредна четири слајда баве се центрипеталним убрзањем и тангенцијалном брзином: дефинисањем угловне јединице радијан, појашњењем центрипеталног убрзања и брзине путем примера кретања аутомобила у кривини Једанаести и дванаести слајд представљају појашњење укупног убрзања код криволинијског кретањаПоследњи слајд је тест
Недавни постови

Талас на граници две средине

Циљ анимације је да ученицима прикаже две појаве: Понашање механичког таласа при простирању у срединама различитих карактеристика. Као мотив је узет равански талас, са растојањем између равни једнакој таласној дужини. Запазимо да је то растојање различито у код упадног и преломљеног таласа, односно да је једнако ако упоредимо упадни и одбијени талас. Корисник је у могућности да одабере упадни угао таласа и индекс преламања средине у којој се талас прелама. Треба уочити и разлику у брзинама простирања таласних фронтова у две средине.Исто тако можемо уочити појаву стварања таласног фронта, у складу са Хајгенсовим принципом слагања таласа створених од честица средине.


geogebra.org/m/v5uwenYd

Стрма раван

Кретање тела на стрмој равни представља један од већих изазова за оне који се први пут озбиљније сусрећу са механиком: на који начин применити Њутнове законе, опажање сличности троуглова, да ли маса тела утиче на кретање и сличне недоумице. Анимирани запис на Геогебриној платформи може да послужи са циљем појашњења неких недоумица у вези ове теме:

geogebra.org/m/DzxQCyw8
Корисник је у могућности да одабере: угао стрме равни, вредност гравитационог убрзања, вредност почетне брзине и њен смер, масу тела, коефицијенте трења мировања и клизања. У зависности од одабраних почетних вредности, наступиће кретање или мировање тела са другачијим вредности положаја, брзине и убразања у неком тренутку.

Слагање осцилација

У делу који се тиче осцилаторног кретања, предвиђено је да се ученик упозна са основним својствима слагања осцилација, што ће касније послужити при изучавању фреквентне и амплитудне модулације електромагнетних таласа. На платформи Геогебре сам дао математички приказ слагања два осцилаторна кретања:
geogebra.org/m/szaQaJB9 Корисник је у могућности да одабере различите вредности амплитуда, кружних фреквенција и почетних фаза осцилаторних кретања, представљених тригонометријским функцијама и то је означено плавом и зеленом бојом. Црвеном бојом је дат приказ сложеног кретања.

Убрзани референтни системи и гравитационо убрзање

Рецимо да је један часовник на Земљи, а други у свемирском броду. Брод се креће убрзано, све брже. То значи да ће време, у односу на неког ко то гледа са стране, у броду протицати спорије и спорије док ће на Земљи тећи истом брзином. Знам да то не би требало да буде тако, Теорија релативности је исправна, само ме занима где је грешка у овом примеру. 


У складу са Ајнштајновом Општом теоријом релативности, Земља и свемирски брод су еквивалентни референтни системи, под условом да је брод ван домашаја било каквог гравитационог поља и да је убрзавање брода једнако гравитационом убрзању на планети. То значи да часовници показују једнако време. Овде је проблем у тој особи, посматрачу - како се обично назива - која може да установи ко се креће и коликом брзином. У складу са релативистичком физиком, не постоје привилегован посматрач са могућностима да сигурно установи ко се креће. Ту је разлика у односу на Њутнову механику.