<Obrazovanje| profesorristic |Fizika>

Појаве интерференције и дифракције кохерентне светлости је могуће сагледати помоћу открића мађарског физичара Дениса Габора. У поређењу са фотографијом где се објекат види у равни, холограм пружа могућност да се прикаже у просторном облику. 

Фотографија настаје када се одбијени зраци светлости са сваког дела објекта сабирним сочивом усмере на по једно место на плочи: једном делу објекта одговара један део фотографије. Код холограма одбијени зраци са сваког дела објекта падају на читаву површину плоче: једном делу објекта одговара сваки делић плоче.  Холографски запис на плочи настаје као резултат интерференције сватлости из ласерског извора и светлости једнаке таласне дужине која се одбија од предмета: Холограм се опажа када се плоча изложи светлошћу, исте таласне дужине која је употребљена при интереференцији, тако да се дифрактује при проласку кроз њу према посматрачу приказа.

Кретање лопти представља занимљиву и нимало једноставну тема. Потребно је направити разлику у погледу дејстава сила које потичу од ваздуха и брзина кретања лоптице, а то се обично везује за Рејнолдсов број: При малим брзинама, које су испод просечних вредности за тениске лоптице у току утакмица, опструјавање је такво да је присутна сила вискозног трења између лоптице и слоја ваздуха уз површину - без турбуленција.При типичним вредностима брзине тениске лоптице, око 35 m/s, појављују се турбуленције ваздушног слоја уз лоптицу, које се простиру иза ње, у смеру супротном од њеног кретања, што узрокује другачију врсту отпора ваздуха у односу на претходни случај. Сада наступа случај ротације лоптице око осе која пролази кроз њен центар масе. Размотримо ударац "Top Spin". Смер ротације  је приказан на цртежу са леве стране:


Као последица неједнаке брзине опструјавања ваздуха са горње и доње стране, у складу са Бернулијевом једначином, на лоптицу делује магнусова сила. Осим ње на л…

Обично се предмети приказују усправним стрелицама у току изучавања конструкције ликова, што упрошћава поступак, али одудара од реалности. Симулација садржи два карактеристична зрака који се простиру праволинијски. Овакав приступ пружа могућност да на једноставан начин објаснимо због чега огледала у аутомобилима немају облик попут огледала у купатилу. Међутим, дифракцију и интерференцију не можемо објаснити полазећи од модела зрака светлости. Ако је предмет испред сферног огледала које је ка њему испупчено - конвексно - клизач полупречника кривине је померен удесно. Први зрак се простире у правцу жиже огледала, одбија се од њега под углом једнаким упадном углу овог зрака, гледајући у односу на нормалу на површину огледала, а затим се простире паралелно оси огледала. Други зрак погађа теме огледала и исто тако се одбија под углом једнаким упадном углу тог зрака. У пресеку продужетака зрака је врх лика предмета, тако да му је почетак на оси.Лик је умањен, усправан и имагинаран.
geogebra.o…

Према постојећој норми за запослене професоре физике у гимназијама, број школских часова у току једне недеље износи 20. Поред тога, у обавези је да допуни радно време до осмочасовног другим пословима: припремом за предстојећу наставу, радом са родитељима или у разним комисијама и тако даље. У основном образовању норма је попут оне у гимназији, али не и у високом образовању. 

Тежина градива у основном, средњем и високом образовању није иста. На пример, анализа осцилаторног кретања у основној школи и гимназији, поготово са гледишта математичког описа, битно се разликује у погледу тежине. Или, увођење матураната гимназије у разумевање основа квантно-механичких појава захтева добру припрему професора. А и број ученика у одељењу често на прате школски прописи. Зато је бесмислено да норма од 20 часова буде подједнако заступљена у основном и средњем образовању.  Поменута норма представља један у низу лоших решења присутних у нашем образовању: начин извођења часова и њихова дужина, крута орг…

Циљ симулације је да ученицима прикаже две појаве: Понашање механичког таласа при простирању у срединама различитих карактеристика. Као мотив је узет равански талас, са растојањем између равни једнакој таласној дужини. Запазимо да је то растојање различито у код упадног и преломљеног таласа, односно да је једнако ако упоредимо упадни и одбијени талас. Корисник је у могућности да одабере упадни угао таласа и индекс преламања средине у којој се талас прелама. Треба уочити и разлику у брзинама простирања таласних фронтова у две средине.Исто тако можемо уочити појаву стварања таласног фронта, у складу са Хајгенсовим принципом слагања таласа створених од честица средине.


geogebra.org/m/v5uwenYd

Кретање тела на стрмој равни представља један од већих изазова за оне који се први пут озбиљније сусрећу са механиком: на који начин применити Њутнове законе, опажање сличности троуглова, да ли маса тела утиче на кретање и сличне недоумице. Анимирани запис на Геогебриној платформи може да послужи са циљем појашњења неких недоумица у вези ове теме:

geogebra.org/m/DzxQCyw8
Корисник је у могућности да одабере: угао стрме равни, вредност гравитационог убрзања, вредност почетне брзине и њен смер, масу тела, коефицијенте трења мировања и клизања. У зависности од одабраних почетних вредности, наступиће кретање или мировање тела са другачијим вредности положаја, брзине и убразања у неком тренутку.