Пређи на главни садржај

Постови

Истакнути чланак

Интерференција код откључавања аутомобила

Појаву интерференције електромагнетних таласа сам случајно открио на једном паркингу где повремено остављам аутомобил: отварање врата путем сигнала који производи кључ је изузетно тешко на том месту, без обзира на положај при откључавању. Као и сваки електромагнетни талас, сигнал емитован од стране кључа према централној брави сачињавају два променљива поља: електрично и магнетно. Електрони молекула ваздуха бивају покренути од стране поља и на тај начин стичу енергију, а затим је реемитују. Ако је електрон изложен дејству два, на пример, електрична поља супротног смера, он није у стању да буде покренут као у случају да делује само једно поље па не може да реемитује енергију:
Фреквенција електромагнетног сигнала који потиче од кључа је око 434 MHz. У близини је продавница са електронском опремом за спречавање изношења неплаћене робе, а према информацијама путем интернета такви уређаји емитује таласе у распону до 10 MHz, тако да сам то елиминисао као извор сметњи. Подаци РАТЕЛ указују да…
Недавни постови

Крило авиона савијено на рубном делу

Због чега су крајеви крила авиона савијени?

Постоји неколико отпора који утичу на крило и тиме на кретање авиона, а један је индуктивни отпор. Бернулијева једначина пружа тумачење постојања неравнотеже притисака испод и изнад крила тако да је испод крила већи статички притисак, јер се ваздушна струја креће брже - односно поседује нижи динамички притисак. Ваздух испољава тежњу да се простире из дела где је притисак већи према области нижег притиска. Једним делом се то може остварити преко рубног дела крила, што отежава кретање ваздухоплова и утиче на потрошњу горива. Савијени део то умањује, а и спречава појаву нежељених турбуленција ваздуха које се појављују након опструјавања крила.

Анализа наставе гимназијске физике на даљину

Следи неколико личних запажања и предлога са циљем да се овакав изнуђени начин одржавања наставе унапреди. С обзиром да ђаци у гимназији треба да стекну навику коришћења уџбеника и одабраних веб презентација, приказ градива треба да допуњује медије у писаном облику. То значи да би више имало смисла приказати демонстрационе огледе и навести ученике да тумачења изведених појава потраже самостално или уз асистенцију професора. Могуће је отворити уживо дискусију о појавама које су у вези са градивом које се изучава. Ако појаве није могуће приказати, постоје симулације на појединим веб презентацијама и, у вези с тим, могућност поставити захтеве са  циљем да се подстакне самосталност и склоност према истраживању.Изостанак националне интернет платформе за учење је, вероватно, највећи недостатак текуће наставе на даљину. Таква платформа би дала смернице динамици изучавања и оцењивања. Ако постоји могућност да сви ђаци користе најбољу бесплатну платформу Moodle, то треба да буде једини избор у …

Одређивање брзине светлости

Како су одредили брзину светлости? Први, а релативно прецизан резултат потиче од Џејмса Бредлија, XVIII век. Инспирацију је изгледа добио док се возио бродићем дуж Темзе. Уочио је да ветроказ на бродићу показује другачији правац дувања ветра него на копну, што је била последица кретања бродића.  До резултата нешто већег од 300 000 km/s дошао је посматрање промене положаја звезде помоћу телескопа. На цртежу се може уочити телескопска цев дужине L. Циљ експеримента је био да зрак пролази кроз средиште цеви - дуж њене осе.  Међутим, због кретања Земље око Сунца - што је у то време већ било познато, а и бројчано одређено - и цев се помера. Ако зрак уђе кроз средиште цеви неће се простирати дуж њене осе - осим ако се цев не помери за угао 𝛽. За једнако време светлост пређе дужину L и Земља се помери за растојање d. Обележимо брзину светлости са c, a брзину Земље са v. Из тригонометрије следи: tg𝛽 = d/L = v/c Може се наслутити да је измерени угао имао малу вредност.

Примењене науке у гимназији

Садржај изборног програма Примењене науке у гимназији је солидан, релативна самосталност ђака у избору теме и изради задатка је добродошла, што је било присутно до сада кроз семинарске радове, мада такав облик наставе није био обавезујући. Инсистирање на истраживачком приступу у току израде рада на одабрану тему представља новост у просветним програмима намењеним гимназијама. Изостанак прописаног уџбеника на први поглед отежава приступ стицању знања, али и даје путоказ младим људима да се не ослањају искључиво на један уџбеника као извор информација - што је много важније.

Оно што представља слабу страну наведеног програма тиче се предзнања ђака и њихових навика у погледу учења, а ту су и организациони проблеми. Тешко је очекивати да ће просечан ђак у првом разреду гимназије, са прилично танким знањем основношколске физике и навикнут да дефиниције механички памти, а уверен да добро влада градивом, бити у могућности да нешто битно научи о соларним панелима, зеленим кућама или климатол…