Пређи на главни садржај

Ласер

Да ли јачина ласерског зрачења зависи још од нечега осим таласне дужине?
Јачина излазног електромагнетног зрачења зависи од врсте и величине материјала у коме настаје појачање путем стимулисане емисије зрачења. Таласна дужина је у вези са енергетским нивоима између којих се дешавају прелази електрона. С обзиром на начин стварања стања у коме је већина атома у одређеном побуђеном стању, снага зависи и од врсте побуде атома. Снага је енергија ∆E која се емитује у току временског интервала ∆t, тако да се смањивањем временског интервала код ласера који дају светлост у импулсима може увећати снага.

За ласерску светлост важе закони преламања светлости?
Наравно. На фотографији је то могуће уочити:

Одбијање и преламање светлости


Ако имамо два ласера који дају светлост различите боје, на пример црвену и зелену, да ли домет ласерске светлости зависи од таласне дужине? 
На кратким растојањима, до који допиру показивачи, ће вероватно обе светлости имати исти домет. Што се тиче већих растојања, домет било које ласерске светлости је ограничен због расејања на молекулима ваздуха и примесама у атмосфери, као и због апсорпције од стране појединих врста молекула - попут водене паре. То што можемо опазити ласерску светлост док се простире кроз ваздух је због њеног расејања, иначе би била невидљива. Рејлијев закон пружа могућност да сагледамо зависност јачине I и таласне дужине расејане светлости 𝛌:
I~1/𝛌⁴
Зелена светлост је мање таласне дужине па ће се више расејати на молекулима, што значи да ће бити уочљивија, док ће црвена имати већи домет.

Популарни чланци

Електромагнетне осцилације

Најједноставнији приказ електромагнетних осцилација представља веза калема и кондензатора у струјном колу. Такво коло је присутно у многим електронским уређајима које употребљавамо.  Кондензатор је приказан у облику ваљка и у почетку је био напуњен. Позитиван знак је у складу са позицијом позитивне облоге кондензатора, а приказује и смер струје у колу. У калему настаје магнетно поље, али се постепено формира због присуства индуктивног електричног отпора. Након што се кондензатор испразни, струја самоиндукције пуни кондензатор - у складу са Ленцовим законом.



Франк-Херцов експеримент

Франк-Херцов експеримент је пружио потврду у вези става Нилса Бора о квантнованости енергетских нивоа електрона у атому. Експеримент је остварен почетком XX века, на начин да је извршено сударање електрона, убрзаних електричним пољем, са атомима. С обзиром да се успоравање електрона догађало једино при одређеним вредностима кинетичких енергија електрона, појава представља пример резонантног процеса.
Симулација експеримента Анимација представља шематски приказ Франк-Херцовог експеримента. Извор електрона, катода, приказана је цилиндром црвене боје, мрежица кроз коју су пролазили електрони је у средишњем делу, а анода је с десне стране. Запазимо да је мрежица на вишем електричном потенцијалу у односу на катоду и аноду. Промена напона између катоде и мрежице може се уочити у доњем левом углу, док се регистрована струја електрона мери амперметром. Атоми живе нису приказани због прегледности записа. Електрони стичу кинетичке енергије од електричног поља и у првом делу анимације је присутно…

Радерфордов модел атома

Ернест Радерфорд је говорио да је каријеру физичара започео када је одлучио да се мане копања кромпира. У улози професора често би се спетљао приликом извођења једначина и студентима је препуштао да доврше започето. Осим физике обожавао је још голф и аутомобиле.  Радерфорд је осмислио први озбиљан модел атома, који је био динамички, полазећи од експеримента са проласком алфа зрачења (језгра атома хелијума) кроз танак листић злата. Злато је користио због велике густине. Сумњао је у исправност Томсоновог статичког модела атома, у складу с којим је атом већим делом сачињен од позитивног наелектрисања, а негативно наелектрисане честице су усађене унутар атома - попут шљива у пудингу, и сматрао је да позитивно наелектрисање у атому заузима много мању запремину. Видео запис
Анимација приказује да је већина позитивно наелектрисаних алфа честица прошла кроз листић злата, са или без скретања, а мали број се одбио под великим углом након директног судара честица са језгром. Дакле, атом је у већем…