Пређи на главни садржај

Линукс за професоре

Windows употребљава већина професора у основном и средњем образовању и то са добрим разлогом: солидан оперативни систем, који покреће мноштво корисних програма. Али, постоји једна тешко премостива чињеница за већину запослених у образовању: лиценца прилично кошта у односу на наша мала примања. С обзиром да ова популација људи и даље више користи класичне рачунаре, а постоји потреба за њиховим коришћењем и када нисмо у школи, ситуација је деликатна, али не и нерешива ако се корисник определи за неки од бесплатних оперативних система заснованих на Linuxu.
Основне поставке које би требао да садржи оперативни систем тако да буде на услузи запосленом у просвети је да обезбеди: 
  • Слику 
  • Звук 
  • Преглед интернет мреже 
Чување података, писање докумената, прављење презентација и табела у данашње време могу се обавити помоћу Google диска или One Drive апликација на интернет мрежи. Изглед радне површине Linuxa је једноставан:

Софтвер у настави

За захтевније кориснике, који желе да документа праве и чувају у свом рачунару, постоје бесплатни додаци попут: текст процесора, калкулатора, плотера и мноштво других.
Највећа дилема око употребе Linuxa може да потиче у погледу инсталације на рачунару где је већ присутан оперативни систем. Међутим поступак је једноставан, у складу са упутством:
Оно што у упутству није поменуто, а јесте битно је следеће:
  • Када корисник преузме Linux, на пример Убунту, програм долази у пакету 
  • Пакет се не отвара на начин како се то иначе ради, већ је потребно нарезати га на DVD. За тако нешто постоји посебан програм, у складу са упутством
  • Након што је нарезивање остварено потребно је следити наведено упутство

Популарни чланци

Електромагнетне осцилације

Најједноставнији приказ електромагнетних осцилација представља веза калема и кондензатора у струјном колу. Такво коло је присутно у многим електронским уређајима које употребљавамо.  Кондензатор је приказан у облику ваљка и у почетку је био напуњен. Позитиван знак је у складу са позицијом позитивне облоге кондензатора, а приказује и смер струје у колу. У калему настаје магнетно поље, али се постепено формира због присуства индуктивног електричног отпора. Након што се кондензатор испразни, струја самоиндукције пуни кондензатор - у складу са Ленцовим законом.



Франк-Херцов експеримент

Франк-Херцов експеримент је пружио потврду у вези става Нилса Бора о квантнованости енергетских нивоа електрона у атому. Експеримент је остварен почетком XX века, на начин да је извршено сударање електрона, убрзаних електричним пољем, са атомима. С обзиром да се успоравање електрона догађало једино при одређеним вредностима кинетичких енергија електрона, појава представља пример резонантног процеса.
Симулација експеримента Анимација представља шематски приказ Франк-Херцовог експеримента. Извор електрона, катода, приказана је цилиндром црвене боје, мрежица кроз коју су пролазили електрони је у средишњем делу, а анода је с десне стране. Запазимо да је мрежица на вишем електричном потенцијалу у односу на катоду и аноду. Промена напона између катоде и мрежице може се уочити у доњем левом углу, док се регистрована струја електрона мери амперметром. Атоми живе нису приказани због прегледности записа. Електрони стичу кинетичке енергије од електричног поља и у првом делу анимације је присутно…

Радерфордов модел атома

Ернест Радерфорд је говорио да је каријеру физичара започео када је одлучио да се мане копања кромпира. У улози професора често би се спетљао приликом извођења једначина и студентима је препуштао да доврше започето. Осим физике обожавао је још голф и аутомобиле.  Радерфорд је осмислио први озбиљан модел атома, који је био динамички, полазећи од експеримента са проласком алфа зрачења (језгра атома хелијума) кроз танак листић злата. Злато је користио због велике густине. Сумњао је у исправност Томсоновог статичког модела атома, у складу с којим је атом већим делом сачињен од позитивног наелектрисања, а негативно наелектрисане честице су усађене унутар атома - попут шљива у пудингу, и сматрао је да позитивно наелектрисање у атому заузима много мању запремину. Видео запис
Анимација приказује да је већина позитивно наелектрисаних алфа честица прошла кроз листић злата, са или без скретања, а мали број се одбио под великим углом након директног судара честица са језгром. Дакле, атом је у већем…