Пређи на главни садржај

Порекло тешких елемената

Рекли сте да је водоник први настао после великог праска. Како су онда настали тешки елементи?
Хемијски елементи тежи од водоника, до редног броја 56 - а тоје гвожђе, створени су у процесима нуклеарне фузије - спајања језгара - унутар звезда које су некада постојале. Након што су окончале животни циклус, звезде су угасле и свемир је обогаћен тако створеним хемијским елементима. Према томе, сви хемијски елементи тежи од водоника у нашем телу и предметима које употребљавамо постоје због процеса у звездама које више не постоје.
Гвожђе је посебно поменуто зато што су протони и неутрони веома снажно везани у језгру овог атома у поређењу са другим атомима. Зато је ово језгро стабилно и није подложно нуклеарној фузији са другим језгрима, при чему би се наградила тежа језгра. Одговор на питање о пореклу језгара тежих од гвожђе је да су настали од - супернова. Ако је звезда масе веће од 8 и мања од 30 сунчевих маса, живот ће окончати као неутронска звезда.
Експлозија супернове
Када звезда дође до краја животног циклуса, прво наступа фаза сажимања звезданог језгра при чему електрони ступају у реакције са протонима и језгро почиње да обилује неутронима. Густина плазмене материје је у тој мери висока да чак ни продорни неутрини нису у могућности да лако напусте језгро звезде. У току фазе катаклизмичног умирања, дешава се захватање неутрона од стране присутних атомских језгара и стварање елемената тежих од гвожђа. Омотач језгра се загрева и стварају се услови за експлозију неутронске звезде: супернове.

Популарни чланци

Електромагнетне осцилације

Најједноставнији приказ електромагнетних осцилација представља веза калема и кондензатора у струјном колу. Такво коло је присутно у многим електронским уређајима које употребљавамо.  Кондензатор је приказан у облику ваљка и у почетку је био напуњен. Позитиван знак је у складу са позицијом позитивне облоге кондензатора, а приказује и смер струје у колу. У калему настаје магнетно поље, али се постепено формира због присуства индуктивног електричног отпора. Након што се кондензатор испразни, струја самоиндукције пуни кондензатор - у складу са Ленцовим законом.



Франк-Херцов експеримент

Франк-Херцов експеримент је пружио потврду у вези става Нилса Бора о квантнованости енергетских нивоа електрона у атому. Експеримент је остварен почетком XX века, на начин да је извршено сударање електрона, убрзаних електричним пољем, са атомима. С обзиром да се успоравање електрона догађало једино при одређеним вредностима кинетичких енергија електрона, појава представља пример резонантног процеса.
Симулација експеримента Анимација представља шематски приказ Франк-Херцовог експеримента. Извор електрона, катода, приказана је цилиндром црвене боје, мрежица кроз коју су пролазили електрони је у средишњем делу, а анода је с десне стране. Запазимо да је мрежица на вишем електричном потенцијалу у односу на катоду и аноду. Промена напона између катоде и мрежице може се уочити у доњем левом углу, док се регистрована струја електрона мери амперметром. Атоми живе нису приказани због прегледности записа. Електрони стичу кинетичке енергије од електричног поља и у првом делу анимације је присутно…

Радерфордов модел атома

Ернест Радерфорд је говорио да је каријеру физичара започео када је одлучио да се мане копања кромпира. У улози професора често би се спетљао приликом извођења једначина и студентима је препуштао да доврше започето. Осим физике обожавао је још голф и аутомобиле.  Радерфорд је осмислио први озбиљан модел атома, који је био динамички, полазећи од експеримента са проласком алфа зрачења (језгра атома хелијума) кроз танак листић злата. Злато је користио због велике густине. Сумњао је у исправност Томсоновог статичког модела атома, у складу с којим је атом већим делом сачињен од позитивног наелектрисања, а негативно наелектрисане честице су усађене унутар атома - попут шљива у пудингу, и сматрао је да позитивно наелектрисање у атому заузима много мању запремину. Видео запис
Анимација приказује да је већина позитивно наелектрисаних алфа честица прошла кроз листић злата, са или без скретања, а мали број се одбио под великим углом након директног судара честица са језгром. Дакле, атом је у већем…