Пређи на главни садржај

Фотон

Да ли фотон има масу? Како је могуће да гравитационо поље делује на фотон ако нема масу?
С обзиром да фотон нема масу, гравитационо поље утиче на његову енергију. Први начин да се ова појава протумачи је чињеница проистекла из Ајнштајнове опште теорије релативности: часовници спорије откуцавају време у јачим гравитационим пољима у односу на слабија поља. Ову појаву је најједноставније разумети помоћу следећег мисаоног експеримента. Нека се два часовника налазе на диску који ротира у водоравној равни, тако да је један у центру а други на периферији.
Фотон и гравитација
На часовник у центру диска не делује инерцијална сила, док на часовник смештен на ободу делује. Полазећи од појаве дилатације времена, часовник на периферији диска спорије откуцава време у односу на часовник у центру. С друге стране, дејство инерцијалне силе је попут дејства гравитационе силе. Према томе, сви процеси ће се дешавати успорено у присуству гравитационог поља у односу на ситуацију када није присутно, а то се односи и на учесталост промене електричног и магнетног поља фотона. Зато је његова учесталост померена ка нижим вредностима у односу на вредности када поље не би постојало и та појава се назива гравитациони црвени помак.
Други начин да то разумемо је поређење енергије фотона у гравитационом пољу планете или звезде и изван поља. На површини небеског тела енергија фотона је умањена за потенцијалну енергију гравитационог поља, у односу на енергију изван тог поља. То се односи и на учесталост ове честице, с обзиром да су енергија и учесталост сразмерни.

Да ли сте чули за Черенковљево зрачење? Честице се ту крећу брже од светлости?
У вакууму објекти не могу да се крећу брже од светлости, али у материјалној средини могу. Светлост се спорије креће кроз средину која није вакуум, тако да та појава не нарушава постулате посебне теорије релативности. Черенковљево зрачење настаје када се електрони простиру кроз материјалну средину и ступају у дејство са атомима те средине, при чему настају фотони који се крећу спорије од електрона.

Популарни чланци

Гасни термометар

Гасни термометар сачињава балон испуњен гасом и отворена цев у којој се налази жива. Ова направа може да пружи прецизније резултате мерења температуре у односу на термометре који садрже течни флуид.  Поступак мерења се састоји у томе да се инструмент прво калибрише, односно измере се притисци за познате вредности температура при којима се дешавају промене агрегатних стања неке супстанце. Затим се приступа цртању графика P(T) који ће послужити у поступку одређивања непознате температуре гаса. Симулација
Анимација приказује изглед апаратуре, на начин да је прилагођена ученицима у гимназији. Исто тако је приказано кретање молекула у балону, док загревање балона и померање живиног стуба није предмет овог записа.  Када се балон загреје, гас испољава ширење и тежи да потисне живин стуб. Да би запремина гаса остала стална врши се померање десног крака живиног стуба, тако да се ниво живе у левом краку не мења. Дакле, притисак гаса се увећава. Притисак гаса у балону P, атмосферски притисак Pa…

Ерстедов експеримент

Хеленски мислиоци уочили су да материјали који испољавају магнетна својствапривлаче предмете начињене од гвожђа. Било им је познато да је структура камена из Магнезије попут предмета начињених од гвожђа, а привлачно својство тумачили су постојањем извесног флуида који потиче из магнета. С обзиром да је експериментално истраживање у физици заживело тек при крају епохе ренесансе, тумачење магнетизма је протицало споро. Упечатљив пример за тако нешто представља вишевековно погрешно уверења да бели лук може извршити размагнетисавање игле компаса. Због тога је члановима посаде који су руковали том направом било забрањено да једу ову намирницу! Половином XIII века, војни инжењер Пјер д Марикур вршећи експерименте открива да магнет поседује два пола, при чему се полови појављују иако се магнет преполови, а магнетна игла компаса је усмерена у правцу „небеских полова”. Он појаву приписује утицају неба, а не присуству Земљиног магнетног поља. Покушао је и да направи вечити покретач тако што је…

Максвелова расподела брзина молекула

Полазећи од истраживања Рудолфа Клаузијуса, шкотски физичар Џејмс Максвел разрађује кинетичку теорију гасова математичким путем и долази до открића функционалног облика расподеле брзина молекула гасова. Молекули гасова се крећу брзинама различитих бројних вредности. Те вредности су прилично високе. На пример, на температуриод 200 C молекули ваздуха крећу се брзином у просеку око 1500 km/h. То је дупло више у односу на брзине путничких авиона. Садржај анимације Основу анимације чини балон испуњен топлим ваздухом: youtu.be/mwbk_dZMEQg
Први део односи се на расподелу брзина када ваздух није изложен пламену. На ординатној оси није прецизно наведена величина, јер је анимација намењена гимназијској популацији младих људи који похађају други разред и нису у могућности да детаљно упознају расподелу брзина молекула. Димензије молекула нису сразмерне стварној величини из разлога боље прегледности анимације. Оно што није приказано је другачији облик криве за различите гасове.  Други део приказа …