Пређи на главни садржај

Хигсов бозон

Шта је то Хигсов бозон. Ништа ту не разумем?
У складу са Стандардним моделом елементарних честица у физици, честице које преносе силу припадају групи која носи назив бозони. Ту су: фотон као преносник електромагнетне силе, глуони који преносе јаку нуклеарну силу и преносиоци слабе нуклеарне силе: W⁺, W⁻ и Z°. Проблем је у томе што се не увиђа правилност када се упореде масе бозона. Тако, фотон нема масу, а други бозони имају битно различите вредности ове физичке величине. 
Решење је понудио Шкот Питер Хигс, шездесетих година XX века, Он је претпоставио простирање Хигсовог поља, а носилац (квант) поља је Хигсова честица - који исто тако представља бозон. Када друге честице ступе у дејство са Хигсовом, јачина дејства између њих је сразмерна масама које стичу честице. Оваква појава је присутна при ниским вредности енергија, што значи да у почетној фази еволуције свемира бозони који сада имају масу су били честице без масе. Зато се каже да је ширењем свемира нарушена симетрија у масама бозона. Чак постоји претпоставка да је убрзано ширење свемира у раној фази последица утицаја Хигсовог поља.
У погледу својстава, Хигсов бозон H не поседује античестицу (односно сам је себи античестица), што је карактеристика још неких, на пример фотона. Његова маса је процењена у различитим експериментима, попут судара протона. Време живота Хигсовог бозона је износило око 10¯²² s, након чега се распадао на два друга бозона Z, а сваки бозон на електронско-позитронски пар.
Хигсова честица
Колико ми је познато, постојање Хигсове честице још увек није потпуно потврђено. Новости о овоме можете пронаћи на сајту CERN.

Шта су тахиони?
Тахиони су, наводно, честице које се крећу већом брзином од брзине светлости у вакууму. У односу на честице са масом чије су брзине ограничене са горње стране вредношћу 300 000 km/s, код тахиона је вредност брзине минимална док је маса имагинарна. Иако постојање тахиона није у супротности са законима присутним у релативистичкој физици, нису регистровани и нема назнака да ће се то икада догодити.

Популарни чланци

Електромагнетне осцилације

Најједноставнији приказ електромагнетних осцилација представља веза калема и кондензатора у струјном колу. Такво коло је присутно у многим електронским уређајима које употребљавамо.  Кондензатор је приказан у облику ваљка и у почетку је био напуњен. Позитиван знак је у складу са позицијом позитивне облоге кондензатора, а приказује и смер струје у колу. У калему настаје магнетно поље, али се постепено формира због присуства индуктивног електричног отпора. Након што се кондензатор испразни, струја самоиндукције пуни кондензатор - у складу са Ленцовим законом.



Франк-Херцов експеримент

Франк-Херцов експеримент је пружио потврду у вези става Нилса Бора о квантнованости енергетских нивоа електрона у атому. Експеримент је остварен почетком XX века, на начин да је извршено сударање електрона, убрзаних електричним пољем, са атомима. С обзиром да се успоравање електрона догађало једино при одређеним вредностима кинетичких енергија електрона, појава представља пример резонантног процеса.
Симулација експеримента Анимација представља шематски приказ Франк-Херцовог експеримента. Извор електрона, катода, приказана је цилиндром црвене боје, мрежица кроз коју су пролазили електрони је у средишњем делу, а анода је с десне стране. Запазимо да је мрежица на вишем електричном потенцијалу у односу на катоду и аноду. Промена напона између катоде и мрежице може се уочити у доњем левом углу, док се регистрована струја електрона мери амперметром. Атоми живе нису приказани због прегледности записа. Електрони стичу кинетичке енергије од електричног поља и у првом делу анимације је присутно…

Радерфордов модел атома

Ернест Радерфорд је говорио да је каријеру физичара започео када је одлучио да се мане копања кромпира. У улози професора често би се спетљао приликом извођења једначина и студентима је препуштао да доврше започето. Осим физике обожавао је још голф и аутомобиле.  Радерфорд је осмислио први озбиљан модел атома, који је био динамички, полазећи од експеримента са проласком алфа зрачења (језгра атома хелијума) кроз танак листић злата. Злато је користио због велике густине. Сумњао је у исправност Томсоновог статичког модела атома, у складу с којим је атом већим делом сачињен од позитивног наелектрисања, а негативно наелектрисане честице су усађене унутар атома - попут шљива у пудингу, и сматрао је да позитивно наелектрисање у атому заузима много мању запремину. Видео запис
Анимација приказује да је већина позитивно наелектрисаних алфа честица прошла кроз листић злата, са или без скретања, а мали број се одбио под великим углом након директног судара честица са језгром. Дакле, атом је у већем…