Пређи на главни садржај

Гравитациона константа

Апаратура за одређивање вредности гравитационе константе при пут је осмишљена од стране енглеског свештеника Џона Мичела, који је желео да одреди масу Земље. Затим је посао мерења преузео даровити експериментални физичар Хенри Кевендиш. Апаратура је личила на Кулонову торзиону вагу, с том разликом што је Кевендиш мерење посматрао кроз телескоп. 

Видео запис

Мој анимирани запис се ослања на модернију варијанту торзионе ваге. Две велике кугле сиве боје су непокретне, док су две кугле црвене боје закачене за нит која може да се уврће. Мале кугле ће се, због гравитационог привлачења, приближавати непокретним куглама све док момент увртања (торзије) нити не буде једнак моменту гравитационих сила. Једначина за момент увртања нити садржи угао отклона кугли, односно зрака.


Приказ одређивања гравитационе константе је поједностављен, јер ученици у гимназији не врше мерење ове врсте. Заинтересовани читаоци ће лако пронаћи потпун опис мерења, који подразумева познавање једначина хармонијског осциловања.

Популарни чланци

Узајамна индукција

Док је обављао експерименте који су довели до открића електромагнетне индукције, Мајкл Фарадеј би поставио два калема, један наспрам другог, и запазио је да калем са батеријомствара струју у другом калему при укључењу/искључењу батерије. Исто тако је постављао језгро начињено од гвожђа у оба калема и уочио је појачање ефекта.  Приказ анимације Анимација приказује индуковање струје у калему с леве стране због промене флукса магнетног поља који потиче од десног калема:



Смер индуковане струје у десном калему је у складу са Ленцовим законом. Предуслов настанка индуковане струје је електромоторна сила: ε = - NΔΦ/Δt  Промена флукса је сразмерна промени јачине струје (Δί) у калему с леве стране: ΔΦ = MΔί при чему је M коефицијент узајамне индукције који зависи од облика и величине оба калема, као и од броја навојака и узајамног положаја. Подразумева се да десни калем индукује струју у другом калему, што није приказано у анимацији, али коефицијент самоиндукције калема с леве стране једнак…

Радерфордов модел атома

Ернест Радерфорд је говорио да је каријеру физичара започео када је одлучио да се мане копања кромпира. У улози професора често би се спетљао приликом извођења једначина и студентима је препуштао да доврше започето. Осим физике обожавао је још голф и аутомобиле.  Радерфорд је осмислио први озбиљан модел атома, који је био динамички, полазећи од експеримента са проласком алфа зрачења (језгра атома хелијума) кроз танак листић злата. Злато је користио због велике густине. Сумњао је у исправност Томсоновог статичког модела атома, у складу с којим је атом већим делом сачињен од позитивног наелектрисања, а негативно наелектрисане честице су усађене унутар атома - попут шљива у пудингу, и сматрао је да позитивно наелектрисање у атому заузима много мању запремину. Видео запис
Анимација приказује да је већина позитивно наелектрисаних алфа честица прошла кроз листић злата, са или без скретања, а мали број се одбио под великим углом након директног судара честица са језгром. Дакле, атом је у већем…