Пређи на главни садржај

Муња у вакууму

Да ли је могућа муња у вакууму?
Ако под муњом подразумевамо простирање електричне струје са пропратном појавом светлости, у вакууму присутном у свемиру то није могуће. Међутим, у лабораторијским условима постоји могућност да се наруши претходно створен вакуум и да се појаве искре, мале муње. 
Муња у ваздуху се појављује када се створи канал испуњен плазмом - односно материјом коју сачињавају електрони и позитивни јони - која је настала због присуства снажног електричног поља. Муња представља електричну струју, а светлост се појављује због захватања слободних електрона од стране позитивних јона и повратка побуђених електрона у нижа енергетска стања унутар јона. С друге стране, није ваздух једина средина где је могуће пронаћи муње: атмосфера Венере је сачињена понајвише од угљен-диоксида, а присутне су муње. Ерупције на Сунцу стварају наелектрисане честице - протоне, електроне и алфа честице. Ове честице не испољавају светлосни ефекат док се простиру према Земљи, али у атмосфери наше планете стварају поларну светлост. 
Ако се у лабораторијским условима створи вакуум, у коме се налазе наелектрисане плоче, постоји могућност да се појаве искре због тога што плоче нису идеалано равне па на местима избочења су присутне веће количине наелектрисања, тако да избочине у вакуум емитују честице у стању плазме због утицаја електричног поља

Популарни чланци

Електромагнетне осцилације

Најједноставнији приказ електромагнетних осцилација представља веза калема и кондензатора у струјном колу. Такво коло је присутно у многим електронским уређајима које употребљавамо.  Кондензатор је приказан у облику ваљка и у почетку је био напуњен. Позитиван знак је у складу са позицијом позитивне облоге кондензатора, а приказује и смер струје у колу. У калему настаје магнетно поље, али се постепено формира због присуства индуктивног електричног отпора. Након што се кондензатор испразни, струја самоиндукције пуни кондензатор - у складу са Ленцовим законом.



Франк-Херцов експеримент

Франк-Херцов експеримент је пружио потврду у вези става Нилса Бора о квантнованости енергетских нивоа електрона у атому. Експеримент је остварен почетком XX века, на начин да је извршено сударање електрона, убрзаних електричним пољем, са атомима. С обзиром да се успоравање електрона догађало једино при одређеним вредностима кинетичких енергија електрона, појава представља пример резонантног процеса.
Симулација експеримента Анимација представља шематски приказ Франк-Херцовог експеримента. Извор електрона, катода, приказана је цилиндром црвене боје, мрежица кроз коју су пролазили електрони је у средишњем делу, а анода је с десне стране. Запазимо да је мрежица на вишем електричном потенцијалу у односу на катоду и аноду. Промена напона између катоде и мрежице може се уочити у доњем левом углу, док се регистрована струја електрона мери амперметром. Атоми живе нису приказани због прегледности записа. Електрони стичу кинетичке енергије од електричног поља и у првом делу анимације је присутно…

Радерфордов модел атома

Ернест Радерфорд је говорио да је каријеру физичара започео када је одлучио да се мане копања кромпира. У улози професора често би се спетљао приликом извођења једначина и студентима је препуштао да доврше започето. Осим физике обожавао је још голф и аутомобиле.  Радерфорд је осмислио први озбиљан модел атома, који је био динамички, полазећи од експеримента са проласком алфа зрачења (језгра атома хелијума) кроз танак листић злата. Злато је користио због велике густине. Сумњао је у исправност Томсоновог статичког модела атома, у складу с којим је атом већим делом сачињен од позитивног наелектрисања, а негативно наелектрисане честице су усађене унутар атома - попут шљива у пудингу, и сматрао је да позитивно наелектрисање у атому заузима много мању запремину. Видео запис
Анимација приказује да је већина позитивно наелектрисаних алфа честица прошла кроз листић злата, са или без скретања, а мали број се одбио под великим углом након директног судара честица са језгром. Дакле, атом је у већем…