Пређи на главни садржај

Површински напон

Вероватно сте приметили да се на површини мирне воде могу опазити разни инсекти. Проистиче да је за поједине бубице површина у тој мери еластична да лако опстају на тим местима. Та појава представља мотив за анимацију која би требала да дочара површински напон воде.
Инсект и површински напон воде

youtu.be/rkTPqvr5kiw

Други део приказује резултујућу силу која делује на молекуле у површинском слоју (црвена стрелица). Та сила је одговорна за затегнутост површине. Поређења ради, молекули у унутрашњости воде нису изложени дејству резултанте. Појаву можемо сагледати и на следећи начин: молекули на површини поседују увећану потенцијалну енергију (због присуства резултујуће силе) у односу на молекуле у унутрашњости, а сваки објекат испољава тежњу за што нижом потенцијалном енергијом па и вода. Сферна површина садржи најмањи број молекула на површини па вода, ако то може, заузима тај облик. Ако је течност ограничена, као у видео запису, није у могућности да стекне тај облик већ је површина затегнута.
Када инсект слети, сила површинског напона делује у правцу тангенте на деформисану површину воде. У анимацији је приказана њена вертикална компонента.

Популарни чланци

Узајамна индукција

Док је обављао експерименте који су довели до открића електромагнетне индукције, Мајкл Фарадеј би поставио два калема, један наспрам другог, и запазио је да калем са батеријомствара струју у другом калему при укључењу/искључењу батерије. Исто тако је постављао језгро начињено од гвожђа у оба калема и уочио је појачање ефекта.  Приказ анимације Анимација приказује индуковање струје у калему с леве стране због промене флукса магнетног поља који потиче од десног калема:



Смер индуковане струје у десном калему је у складу са Ленцовим законом. Предуслов настанка индуковане струје је електромоторна сила: ε = - NΔΦ/Δt  Промена флукса је сразмерна промени јачине струје (Δί) у калему с леве стране: ΔΦ = MΔί при чему је M коефицијент узајамне индукције који зависи од облика и величине оба калема, као и од броја навојака и узајамног положаја. Подразумева се да десни калем индукује струју у другом калему, што није приказано у анимацији, али коефицијент самоиндукције калема с леве стране једнак…

Радерфордов модел атома

Ернест Радерфорд је говорио да је каријеру физичара започео када је одлучио да се мане копања кромпира. У улози професора често би се спетљао приликом извођења једначина и студентима је препуштао да доврше започето. Осим физике обожавао је још голф и аутомобиле.  Радерфорд је осмислио први озбиљан модел атома, који је био динамички, полазећи од експеримента са проласком алфа зрачења (језгра атома хелијума) кроз танак листић злата. Злато је користио због велике густине. Сумњао је у исправност Томсоновог статичког модела атома, у складу с којим је атом већим делом сачињен од позитивног наелектрисања, а негативно наелектрисане честице су усађене унутар атома - попут шљива у пудингу, и сматрао је да позитивно наелектрисање у атому заузима много мању запремину. Видео запис
Анимација приказује да је већина позитивно наелектрисаних алфа честица прошла кроз листић злата, са или без скретања, а мали број се одбио под великим углом након директног судара честица са језгром. Дакле, атом је у већем…