Пређи на главни садржај

Постови

Приказују се постови за новембар, 2014

Површински напон

Вероватно сте приметили да се на површини мирне воде могу опазити разни инсекти. Проистиче да је за поједине бубице површина у тој мери еластична да лако опстају на тим местима. Та појава представља мотив за анимацију која би требала да дочара површински напон воде. youtu.be/rkTPqvr5kiw Други део приказује резултујућу силу која делује на молекуле у површинском слоју (црвена стрелица). Та сила је одговорна за затегнутост површине. Поређења ради, молекули у унутрашњости воде нису изложени дејству резултанте. Појаву можемо сагледати и на следећи начин: молекули на површини поседују увећану потенцијалну енергију (због присуства резултујуће силе) у односу на молекуле у унутрашњости, а сваки објекат испољава тежњу за што нижом потенцијалном енергијом па и вода. Сферна површина садржи најмањи број молекула на површини па вода, ако то може, заузима тај облик. Ако је течност ограничена, као у видео запису, није у могућности да стекне тај облик већ је површина затегнута. Када инсект слети, сила…

Неодређеност положаја и импулса

Направити анимирани приказ Хајзенбергових релација неодређености представља изазов. Видео запис се тиче релације неодређености положаја и одговарајуће компоненте брзине: Δx·Δpx ≥ h Осветљавање честице, односно дужина сенке, представља одређивање могућих положаја Δx. Смањивањем таласне дужине светлости координата честице бива одређена са већом извесношћу, али и енергија фотона има већу вредност па испољавају јачи утицај на импулс честице Δpₓ.


Бернулијева једначина

Данијел Бернули се бавио физиком, математиком, астрономијом, филозофијом и медицином. Како ли му је то полазило за руком? У физици је познат као истраживач својстава флуида. Применом закона одржања енергије проистиче да је за промену кинетичке и гравитационе потенцијалне енергије делића флуида потребно да постоји рад извора енергије, који се испољава путем разлике у статичким притисцима флуида.  Облик Бернулијеве једначине у гимназијској физици подразумева флуид без трења између слојева, да није стишљив и не размењује топлотуса околином.


Постоји неколико занимљивих примера примене Бернулијеве једначине. Анимација приказује опструјавање авионског крила помоћу приказа струјних линија. Иако ваздушна струја у овом случају није идеалан флуид, могуће је приближити Бернулијево откриће младим нараштајима.  Запажамо да се ваздушна струја цепа на предњој ивици. Део струје испод крила има једноставну путању, али путања делића изнад горњег дела је сложенија, јер је горња површина крила закривљен…