Пређи на главни садржај

Кашика и штуцање

Чланак је инспирисан одговором на питање мени упућено, а тиче се следеће појаве: штуцање се може лако превазићи ако се попије чаша воде у којој је (метална) кашика. Недоумица се односила на утицај кашике.
О штуцању знам мало, али одговор на питање односи се на присуство кашике и, евентуално, утицај на воду. Кафене кашике за широку употребу су начињене од нерђајућег челика ("stainless steel"). Тај материјал се одликује примесама хрома и никла који су у неком проценту присутни у кристалној решетки уместо атома гвожђа. Према томе, између кашике и воде није присутна реакција која би изменила својства воде. 
Претпостављам да је ова појава у вези са начином испијања воде. Задржавање даха или уношење воде се препоручује код штуцања, мада из личног искуства знам да то није увек делотворно. Када пијемо воду из чаше, без обзира на присуство кашике, ми прво лагано удахнемо ваздух чиме увећавамо ширину грудног коша. Из разлога што је изван уста притисак ваздуха нешто већи него у плућима у том случају, разлика притисака помаже води да се слије низ грло. Ако је кашика присутна у чаши тада је испијање воде нешто спорије, уз неизбежно задржавање даха. Да би одговор био потпун неопходна је допуна од стране некога ко добро познаје појаве у људском организму. 
Ово питање ме је подсетило на једну другу, по мом мишљењу, заблуду: мед треба јести искључиво дрвеном кашиком, никако металном. Не видим да ту постоји било каква реакција која би утицала на својства меда.

Популарни чланци

Узајамна индукција

Док је обављао експерименте који су довели до открића електромагнетне индукције, Мајкл Фарадеј би поставио два калема, један наспрам другог, и запазио је да калем са батеријомствара струју у другом калему при укључењу/искључењу батерије. Исто тако је постављао језгро начињено од гвожђа у оба калема и уочио је појачање ефекта.  Приказ анимације Анимација приказује индуковање струје у калему с леве стране због промене флукса магнетног поља који потиче од десног калема:



Смер индуковане струје у десном калему је у складу са Ленцовим законом. Предуслов настанка индуковане струје је електромоторна сила: ε = - NΔΦ/Δt  Промена флукса је сразмерна промени јачине струје (Δί) у калему с леве стране: ΔΦ = MΔί при чему је M коефицијент узајамне индукције који зависи од облика и величине оба калема, као и од броја навојака и узајамног положаја. Подразумева се да десни калем индукује струју у другом калему, што није приказано у анимацији, али коефицијент самоиндукције калема с леве стране једнак…

Радерфордов модел атома

Ернест Радерфорд је говорио да је каријеру физичара започео када је одлучио да се мане копања кромпира. У улози професора често би се спетљао приликом извођења једначина и студентима је препуштао да доврше започето. Осим физике обожавао је још голф и аутомобиле.  Радерфорд је осмислио први озбиљан модел атома, који је био динамички, полазећи од експеримента са проласком алфа зрачења (језгра атома хелијума) кроз танак листић злата. Злато је користио због велике густине. Сумњао је у исправност Томсоновог статичког модела атома, у складу с којим је атом већим делом сачињен од позитивног наелектрисања, а негативно наелектрисане честице су усађене унутар атома - попут шљива у пудингу, и сматрао је да позитивно наелектрисање у атому заузима много мању запремину. Видео запис
Анимација приказује да је већина позитивно наелектрисаних алфа честица прошла кроз листић злата, са или без скретања, а мали број се одбио под великим углом након директног судара честица са језгром. Дакле, атом је у већем…