Пређи на главни садржај

Постови

Приказују се постови за октобар, 2014

Једначина континуитета

Условљеност брзине протицања флуида површином попречног пресека струјне цеви први је уочио Леонардо да Винчи. Он, наравно, није изучавао струјне цеви већ је појаву уочио осматрајући протицање воде при различитим условима. Галерија Уфици у Фиренци садржи импозантну збирку његових нацрта и модела, али се Леонардово име ипак ретко помиње у контексту открића у физици - јер не постоје. Узрок томе сигурно није слабо познавање математике, јер би у том случају и Мајкл Фарадеј проживео живот као непознати књиговезац. Према томе, математичка формулација једначине није његово дело.

Запис је могуће употребити као пратећи садржај наставе физике у гимназији. Струјна цев садржи три струјне линије, а свакако их може бити много више, и то што се не секу је последица ламинарног протицања флуида. Ламинарност представља неопходан услов за формулисање једначине континуитета, у облику који се наводи у гимназији. Исто тако флуид поседује сталну густину упркос промени притиска, а ни вискозност није присутна…

Франк-Херцов експеримент

Франк-Херцов експеримент је пружио потврду у вези става Нилса Бора о квантнованости енергетских нивоа електрона у атому. Експеримент је остварен почетком XX века, на начин да је извршено сударање електрона, убрзаних електричним пољем, са атомима. С обзиром да се успоравање електрона догађало једино при одређеним вредностима кинетичких енергија електрона, појава представља пример резонантног процеса.
Симулација експеримента Анимација представља шематски приказ Франк-Херцовог експеримента. Извор електрона, катода, приказана је цилиндром црвене боје, мрежица кроз коју су пролазили електрони је у средишњем делу, а анода је с десне стране. Запазимо да је мрежица на вишем електричном потенцијалу у односу на катоду и аноду. Промена напона између катоде и мрежице може се уочити у доњем левом углу, док се регистрована струја електрона мери амперметром. Атоми живе нису приказани због прегледности записа. Електрони стичу кинетичке енергије од електричног поља и у првом делу анимације је присутно…

Кашика и штуцање

Чланак је инспирисан одговором на питање мени упућено, а тиче се следеће појаве: штуцање се може лако превазићи ако се попије чаша воде у којој је (метална) кашика. Недоумица се односила на утицај кашике. О штуцању знам мало, али одговор на питање односи се на присуство кашике и, евентуално, утицај на воду. Кафене кашике за широку употребу су начињене од нерђајућег челика ("stainless steel"). Тај материјал се одликује примесама хрома и никла који су у неком проценту присутни у кристалној решетки уместо атома гвожђа. Према томе, између кашике и воде није присутна реакција која би изменила својства воде.  Претпостављам да је ова појава у вези са начином испијања воде. Задржавање даха или уношење воде се препоручује код штуцања, мада из личног искуства знам да то није увек делотворно. Када пијемо воду из чаше, без обзира на присуство кашике, ми прво лагано удахнемо ваздух чиме увећавамо ширину грудног коша. Из разлога што је изван уста притисак ваздуха нешто већи него у плућим…

Диференцијални рачун у физици

Поштовани професоре, предавали сте ми физику у другој години (током ...) на ... смеру у ... гимназији. Ове године сам уписао ЕТФ, одсек за Софтверско инжењерство. Нисам нашао ниједан други начин да Вас контактирам изузев путем Google+ сервиса. Један од предмета у првом семестру ми је физика, па бих хтео да вас питам нешто што ми није потпуно јасно, а сматрам да ми Ви можете најбоље рећи. У гимназији нисмо никада користили изводе у физици, а они се појављују у првој области коју смо радили, кинематици, као v=ds/dt. То ми није потпуно јасно, знам да се односи на то да је први извод пута у датој тачки представља вектор тренутне брзине али ми није јасно да ли то има рачунску примену или се искључиво односи на приказ вектора брзине. Ако је у питању вектор брзине онда би требало имати једначину путање тачке па тако и наћи први извод који би представљао вектор тренутне брзине. Иако ми је ово јасно отприлике што се тиче брзине или убрзања, није ми јасно зашто се исто односи и на тренутну јачи…

Притисак гаса

Видео запис
Лопта представља згодан пример када је потребно навести младе људе да разумеју везу физичких величина у једначини стања идеалног гаса. Свако је био у прилици да пумпа лопту или гуму на бициклу па, упркос томе што ваздух у лопти није у тој мери разређен да би се третирао као идеалан, има смисла навести ту појаву као пример.  Пажљивим увидом у први део записа може се запазити мало увећање запремине лопте. Последњи део приказује карактер кретања молекула и појаву увећања притиска гаса када број молекула расте. Утицај температуре није приказан у овој анимацији већ се то може видети у запису о расподели брзина кретања молекула.