Пређи на главни садржај

Наставни програм физике

Чланак представља предлог који се тиче измене наставног програма физике у гимназији, уз услов да се сличне промене изврше и код других предмета. Полазна основа је лично уверење да је потребно прилагодити градиво које се изучава у вишим разредима гимназије - будућим студентима. 
Постојеће школовање у гимназији је у приличној мери круто према одабиру животног пута. Очекује се да петнаестогодишњаци одаберу усмерење које ће их пратити у наредне четири године, тако да прилагођеност наставних програма динамичним променама у том животном добу није присутна. Последица тога је лично незадовољство и неиспуњеност животних интересовања код дела младог нараштаја, као и потреба за похађањем приватних часова да би се надокнадило пропуштено градиво. Мој предлог је да избор усмерења буде на крају другог разреда, али и да се предвиди могућност промене интересовања код ученика на начин да је могуће, до извесне мере, извршити одабир предмета. 
Будући студенти техничких факултета траба да изучавају механику, термодинамику и механичке осцилације у већем обиму него што предвиђа постојећи програм физике, док би друге области биле присутне у мери колико је то неопходно. Они који се определе за групацију природно-математичких факултета школовање би окончали на начин који је сада присутан. За студије факултета медицинске струке битни су термодинамика, механика, акустика, оптика, атомска и нуклеарна физика. Програм намењен онима чија су интересовања окренута према друштвено-језичким наукама треба највише да садржи приказ развоја физике и утицај на друштвене односе, као и поглавља која би могла да буду на неки начин корисна. Стицање општег образовања је неопходно и корисно, али у томе не треба претеривати. 
Да би се остварила еластичност програма, треба допустити могућност да се одељења формирају према интересовањима ученика. Проблем литературе за учење је релативно једноставно решити увођењем електронских уџбеника. Чак и обезбеђивање простора није тако велика препрека како то изгледа. Али, полазна чињеница да би се овакав концепт остварио (или било шта корисно) је да залагање професора буде вредновано.

Популарни чланци

Електромагнетне осцилације

Најједноставнији приказ електромагнетних осцилација представља веза калема и кондензатора у струјном колу. Такво коло је присутно у многим електронским уређајима које употребљавамо.  Кондензатор је приказан у облику ваљка и у почетку је био напуњен. Позитиван знак је у складу са позицијом позитивне облоге кондензатора, а приказује и смер струје у колу. У калему настаје магнетно поље, али се постепено формира због присуства индуктивног електричног отпора. Након што се кондензатор испразни, струја самоиндукције пуни кондензатор - у складу са Ленцовим законом.



Франк-Херцов експеримент

Франк-Херцов експеримент је пружио потврду у вези става Нилса Бора о квантнованости енергетских нивоа електрона у атому. Експеримент је остварен почетком XX века, на начин да је извршено сударање електрона, убрзаних електричним пољем, са атомима. С обзиром да се успоравање електрона догађало једино при одређеним вредностима кинетичких енергија електрона, појава представља пример резонантног процеса.
Симулација експеримента Анимација представља шематски приказ Франк-Херцовог експеримента. Извор електрона, катода, приказана је цилиндром црвене боје, мрежица кроз коју су пролазили електрони је у средишњем делу, а анода је с десне стране. Запазимо да је мрежица на вишем електричном потенцијалу у односу на катоду и аноду. Промена напона између катоде и мрежице може се уочити у доњем левом углу, док се регистрована струја електрона мери амперметром. Атоми живе нису приказани због прегледности записа. Електрони стичу кинетичке енергије од електричног поља и у првом делу анимације је присутно…

Радерфордов модел атома

Ернест Радерфорд је говорио да је каријеру физичара започео када је одлучио да се мане копања кромпира. У улози професора често би се спетљао приликом извођења једначина и студентима је препуштао да доврше започето. Осим физике обожавао је још голф и аутомобиле.  Радерфорд је осмислио први озбиљан модел атома, који је био динамички, полазећи од експеримента са проласком алфа зрачења (језгра атома хелијума) кроз танак листић злата. Злато је користио због велике густине. Сумњао је у исправност Томсоновог статичког модела атома, у складу с којим је атом већим делом сачињен од позитивног наелектрисања, а негативно наелектрисане честице су усађене унутар атома - попут шљива у пудингу, и сматрао је да позитивно наелектрисање у атому заузима много мању запремину. Видео запис
Анимација приказује да је већина позитивно наелектрисаних алфа честица прошла кроз листић злата, са или без скретања, а мали број се одбио под великим углом након директног судара честица са језгром. Дакле, атом је у већем…