Пређи на главни садржај

Општи стандарди постигнућа за физику

Ако постоје стандарди у производњи предмета које свакодневно употребљавамо, свакако треба да постоје и образовању. До прошле године стандарди су били наведени у програму намењеном настави физике у гимназији и у правилнику о оцењивању ученика. Међутим, озбиљнија контрола примене прописаних стандарда није постојала и често се дешавало да су критеријуми за стицање добре оцене неједнаки на нивоу школе или места становања. Тако је створена ситуација да је оцењивање ствар личности професора и да не постоје оквирне одреднице у том поступку.
Прошле године су усвојени општи стандарди који одређују три нивоа постигнућа ученика пре него што наступи полагање опште матуре. Јасно је да ће сваки документ попут општих стандарда постати формалност ако се у пракси не спроведе стриктно спровођење прописа и одговарајућих мера у случају неиспуњавања зацртаног. С обзиром да ће процењено знање у току школовања у гимназији утицати на упис студија, ако усвојени документ буде третиран попут поменутог правилника о оцењивању догодиће се да ђаци са већим знањем не успеју да упишу жељени факултет. Зато би приоритет требало да буде спровођење стандарда постигнућа. 
Документ о општим стандардима добро дефинише три нивоа постигнутог знања. С друге стране, судећи по садржају, програм физике у гимназији је углавном остао неизмењен. Пропуштена је прилика да се унесу извесне промене које би ову науку приближиле просечном ђаку у гимназији. На пример, било би корисно да се у оквиру термодинамике уведу лекције које се тичу метеорологије или да поглавље о електричном пољу и једносмерној струји садржи примену која се односи на људски организам. Упркос наглом развоју информационе технологије и потреби за проналажењем додатних извора енергије, не постоје конкретни садржаји у оквиру којих би се сагледао допринос физике овим темама. Једноставно речено, аутори стандарда су преписали постојећи програм без битних измена.

Популарни чланци

Електромагнетне осцилације

Најједноставнији приказ електромагнетних осцилација представља веза калема и кондензатора у струјном колу. Такво коло је присутно у многим електронским уређајима које употребљавамо.  Кондензатор је приказан у облику ваљка и у почетку је био напуњен. Позитиван знак је у складу са позицијом позитивне облоге кондензатора, а приказује и смер струје у колу. У калему настаје магнетно поље, али се постепено формира због присуства индуктивног електричног отпора. Након што се кондензатор испразни, струја самоиндукције пуни кондензатор - у складу са Ленцовим законом.



Франк-Херцов експеримент

Франк-Херцов експеримент је пружио потврду у вези става Нилса Бора о квантнованости енергетских нивоа електрона у атому. Експеримент је остварен почетком XX века, на начин да је извршено сударање електрона, убрзаних електричним пољем, са атомима. С обзиром да се успоравање електрона догађало једино при одређеним вредностима кинетичких енергија електрона, појава представља пример резонантног процеса.
Симулација експеримента Анимација представља шематски приказ Франк-Херцовог експеримента. Извор електрона, катода, приказана је цилиндром црвене боје, мрежица кроз коју су пролазили електрони је у средишњем делу, а анода је с десне стране. Запазимо да је мрежица на вишем електричном потенцијалу у односу на катоду и аноду. Промена напона између катоде и мрежице може се уочити у доњем левом углу, док се регистрована струја електрона мери амперметром. Атоми живе нису приказани због прегледности записа. Електрони стичу кинетичке енергије од електричног поља и у првом делу анимације је присутно…

Радерфордов модел атома

Ернест Радерфорд је говорио да је каријеру физичара започео када је одлучио да се мане копања кромпира. У улози професора често би се спетљао приликом извођења једначина и студентима је препуштао да доврше започето. Осим физике обожавао је још голф и аутомобиле.  Радерфорд је осмислио први озбиљан модел атома, који је био динамички, полазећи од експеримента са проласком алфа зрачења (језгра атома хелијума) кроз танак листић злата. Злато је користио због велике густине. Сумњао је у исправност Томсоновог статичког модела атома, у складу с којим је атом већим делом сачињен од позитивног наелектрисања, а негативно наелектрисане честице су усађене унутар атома - попут шљива у пудингу, и сматрао је да позитивно наелектрисање у атому заузима много мању запремину. Видео запис
Анимација приказује да је већина позитивно наелектрисаних алфа честица прошла кроз листић злата, са или без скретања, а мали број се одбио под великим углом након директног судара честица са језгром. Дакле, атом је у већем…