Пређи на главни садржај

Реформа гимназија

Стратегија развоја образовања у Србији до 2020. године садржи део који се тиче реформе гимназија. Овај документ представља добру анализу постојећег стања, али не нуди конкретне кораке које треба остварити. Циљ овог чланка је да понуди предлоге у циљу унапређења наставе.
Неки облици постојеће наставе су добри те би било погрешно „започети причу из почетка”. Ако наставу физике узмемо као пример, у свим земљама и даље постоји предавачка настава, извођење демонстрационих експеримената, лабораторијских вежби и вежбање рачунских задатака.

Битни циљеви

Постојећи програми ђацима намећу обавезу да се у првом разреду гимназије определе између природно-математичког и друштвено-језичког усмерења (понегде постоји општи смер, програм близак друштвено-језичком смеру). У програмима је строго одређен редослед лекција које треба прорадити и поступци испуњавања циљева програма. Парадокс је да се често говори о потреби већег индивидуалног приступа ђацима, а програми то не дозвољавају. Исто тако треба приметити да упркос тако ригидном плану, у пракси је присутно расуло у спровођењу ток акта. Пример који указује на немоћ бирократског начина контроле рада школа представља неуспела реформа основног образовања.
Један од циљева гимназијског образовања је да млади људи постану креативни и понесу знање из школе. С обзиром на разнолика животна стремљења, неопходно је наставне програме прилагодити интересовањима, на начин да буду од користи младом човеку и друштву. На пример, програм намењен будућим студентима техничких факултета морао би битно да се разликује у односу на програм намењен ђацима који испољавају склоност ка уметничким занимањима. Исто тако треба предвидети могућност промене усмерења током школовања, јер млади људи су склони променама током школовања.
Већина ученика није у могућности да одабере право усмерење са четрнаест или петнаест година. Свакоме ко прати развој младих људи средњошколског узраста познато је у којој мери се промене током четири године. Мој предлог је да прве две године школовања у гимназији буду заједничке, а да се ученици усмеравају на почетку трећег разреда. То би подразумевало и промене у плановима. Ту би требало обратити пажњу на две чињенице (наводим као пример програм физике):
  • Да градиво у прва два разреда буде нешто шире у односу на оно из основне школе и да се изучава на дубљем нивоу. Поједине лекције у постојећем програму су непримерене за просечног ђака у првом разреду гимназије. Исто тако је потребно обим градива свести на разумну меру и увести обавезну практичну наставу 
  • Ускладити програме сродних предмета тако да се допуњују. На пример, тема о производњи енергије би подразумевала прожимање програма физике, хемије, биологије и географије. 
У трећем и четвртом разреду градиво би се изучавало обимније у односу на прва два разреда. Ако се ђак определи за природно-математички смер, то не значи да из програма треба изоставити, на пример, историју или психологију. Програми тих предмета треба да буду осмишљени да се сагледа ток историје кроз развој технике или тумачење услова у складу с којим настају научна открића. Слично томе, ученици на друштвено-језичком смеру изучавали би физику на начин да знају као су поједина открића утицала на развој цивилизације или појаве од значаја за музичку и ликовну уметност. Наводим пример заједначког часа социологије и физике.

Практична настава

Велики недостатак гимназијског образовања представља мали број часова практичне наставе или чак то што се не изводи. Такав облик наставе предвиђен је у оквиру природно-математичких предмета, у току извођења часова лабораторијских вежби: физике, хемије и биологије. С обзиром на велики број ђака у одељењу, застарелост опреме и амбиоциозно написане планове за поједине предмете, учинак је мали и часови се своде на памћење саопштених чињеница. Из разлога што настава у гимназији обухвата различите садржаје, пропушта се могућност да ђаци сагледају материју шире него што допуштају постојећи планови. 
Да би пракса стекла заслужено место није неопходно да се практична настава изводи искључиво у кабинетима. На пример, целодневни или вишедневни боравак на локалном језеру пружа могућност да се обаве разна мерења која се тичу наставе биологије, хемије, географије и физике, а приказ резултата би могао да се оствари помоћу софтверских алата. Тумачење неочекиваних резултата приморава ђаке да примене знање стечено у школи. Добитак од овакве наставе постоји чак и ако мерења не пружају тачне резултате, јер је време утрошено на размишљање, а настава је није монотона. Наравно да је потребно уложити нека средства, али то су мали износи који ће школовање учинити пријатним и занимљивим. 
Ђаци који поседују склоности блиске друштвено-језичким предметима могу да се баве фотографијом или снимањем видео записа са различитом тематиком, што укључује рачунарску обраду снимка. Моја бивша ученица +Милена Грујић је снимила кратки филм о физичару Вернеру Хајзенбергу.
Током извођења овакве наставе ђаци би радили у групама и стицали навику да сарађују, атмосфера би била „опуштенија” него у учионици - у складу са животном доби средњошколаца. Било би добро да се периодично измени целокупан распоред часова, на начин да промена буде привремена и да би се остварио овакав тип наставе.

Вредновање рада професора

Вредновање рада професора је неопходно ако постоје озбиљне намере да се унапреди квалитет гимназије. Постојећи Правилник о стручном усавршавању и стицању звања то предвиђа, али на начин који се углавном своди на формализам или се може тумачити према личном уверењу. Било какве промене у образовању ће бити неуспешне ако не постоји награђивања оних професора који су постигли добре резултате, али на начин да награда заиста носи вредност.
Потреба да се успостави одговорност у односу на резултате рада је очигледна у случају реформе основног образовања. Лични утисак је да ђаци који су завршиле реформисане основне школе не показује напредак у знању у односу на раније генерације.

Број ученика у одељењу

Из личног искуства ми је познато да је потпуно другачија атмосфера у просторији где борави 35 и 20 ђака, чак и ако је дисциплина на високом нивоу. Ако постоји било каква добра намера да учионица/кабинет буде место стицања знања, број ученика у одељењу не би смео да буде већи од 20. Тиме се пружа могућност професору да посвети довољно времена сваком ђаку, комодитет је бољи, а жаморење ретко. 
Треба размишљати и о томе да ли је постојећи начин формирања одељења, од тренутка доласка у гимназију па до краја школовања, функционалан. Ђаци имају различита интересовања па би и градиво морало да буде прилагођено у старијим разредима. 
Постојећа улога одељенског старешине је углавном сведена на испуњавање бирократских формалности. Тај посао би требао да буде саветодаван, када се појаве недоумице и потешкоће током школовања ученика. То подразумева да познаје личност ученика и његову породичну ситуацију, а у складу с тим би усмеравао младе људе и кориговао недостатке - не само у процесу учењу! Физички је немогуће да се то постигне у одељењу од 30 ђака. Зато би посао разредног старешине ограничити на највише десет ученика.

Популарни чланци

Гасни термометар

Гасни термометар сачињава балон испуњен гасом и отворена цев у којој се налази жива. Ова направа може да пружи прецизније резултате мерења температуре у односу на термометре који садрже течни флуид.  Поступак мерења се састоји у томе да се инструмент прво калибрише, односно измере се притисци за познате вредности температура при којима се дешавају промене агрегатних стања неке супстанце. Затим се приступа цртању графика P(T) који ће послужити у поступку одређивања непознате температуре гаса. Симулација
Анимација приказује изглед апаратуре, на начин да је прилагођена ученицима у гимназији. Исто тако је приказано кретање молекула у балону, док загревање балона и померање живиног стуба није предмет овог записа.  Када се балон загреје, гас испољава ширење и тежи да потисне живин стуб. Да би запремина гаса остала стална врши се померање десног крака живиног стуба, тако да се ниво живе у левом краку не мења. Дакле, притисак гаса се увећава. Притисак гаса у балону P, атмосферски притисак Pa…

Ерстедов експеримент

Хеленски мислиоци уочили су да материјали који испољавају магнетна својствапривлаче предмете начињене од гвожђа. Било им је познато да је структура камена из Магнезије попут предмета начињених од гвожђа, а привлачно својство тумачили су постојањем извесног флуида који потиче из магнета. С обзиром да је експериментално истраживање у физици заживело тек при крају епохе ренесансе, тумачење магнетизма је протицало споро. Упечатљив пример за тако нешто представља вишевековно погрешно уверења да бели лук може извршити размагнетисавање игле компаса. Због тога је члановима посаде који су руковали том направом било забрањено да једу ову намирницу! Половином XIII века, војни инжењер Пјер д Марикур вршећи експерименте открива да магнет поседује два пола, при чему се полови појављују иако се магнет преполови, а магнетна игла компаса је усмерена у правцу „небеских полова”. Он појаву приписује утицају неба, а не присуству Земљиног магнетног поља. Покушао је и да направи вечити покретач тако што је…

Максвелова расподела брзина молекула

Полазећи од истраживања Рудолфа Клаузијуса, шкотски физичар Џејмс Максвел разрађује кинетичку теорију гасова математичким путем и долази до открића функционалног облика расподеле брзина молекула гасова. Молекули гасова се крећу брзинама различитих бројних вредности. Те вредности су прилично високе. На пример, на температуриод 200 C молекули ваздуха крећу се брзином у просеку око 1500 km/h. То је дупло више у односу на брзине путничких авиона. Садржај анимације Основу анимације чини балон испуњен топлим ваздухом: youtu.be/mwbk_dZMEQg
Први део односи се на расподелу брзина када ваздух није изложен пламену. На ординатној оси није прецизно наведена величина, јер је анимација намењена гимназијској популацији младих људи који похађају други разред и нису у могућности да детаљно упознају расподелу брзина молекула. Димензије молекула нису сразмерне стварној величини из разлога боље прегледности анимације. Оно што није приказано је другачији облик криве за различите гасове.  Други део приказа …