Пређи на главни садржај

Реформа гимназија

Стратегија развоја образовања у Србији до 2020. године садржи део који се тиче реформе гимназија. Овај документ представља добру анализу постојећег стања, али не нуди конкретне кораке које треба остварити. Циљ овог чланка је да понуди предлоге у циљу унапређења наставе.
Неки облици постојеће наставе су добри те би било погрешно „започети причу из почетка”. Ако наставу физике узмемо као пример, у свим земљама и даље постоји предавачка настава, извођење демонстрационих експеримената, лабораторијских вежби и вежбање рачунских задатака.

Битни циљеви

Постојећи програми ђацима намећу обавезу да се у првом разреду гимназије определе између природно-математичког и друштвено-језичког усмерења (понегде постоји општи смер, програм близак друштвено-језичком смеру). У програмима је строго одређен редослед лекција које треба прорадити и поступци испуњавања циљева програма. Парадокс је да се често говори о потреби већег индивидуалног приступа ђацима, а програми то не дозвољавају. Исто тако треба приметити да упркос тако ригидном плану, у пракси је присутно расуло у спровођењу ток акта. Пример који указује на немоћ бирократског начина контроле рада школа представља неуспела реформа основног образовања.
Један од циљева гимназијског образовања је да млади људи постану креативни и понесу знање из школе. С обзиром на разнолика животна стремљења, неопходно је наставне програме прилагодити интересовањима, на начин да буду од користи младом човеку и друштву. На пример, програм намењен будућим студентима техничких факултета морао би битно да се разликује у односу на програм намењен ђацима који испољавају склоност ка уметничким занимањима. Исто тако треба предвидети могућност промене усмерења током школовања, јер млади људи су склони променама током школовања.
Већина ученика није у могућности да одабере право усмерење са четрнаест или петнаест година. Свакоме ко прати развој младих људи средњошколског узраста познато је у којој мери се промене током четири године. Мој предлог је да прве две године школовања у гимназији буду заједничке, а да се ученици усмеравају на почетку трећег разреда. То би подразумевало и промене у плановима. Ту би требало обратити пажњу на две чињенице (наводим као пример програм физике):
  • Да градиво у прва два разреда буде нешто шире у односу на оно из основне школе и да се изучава на дубљем нивоу. Поједине лекције у постојећем програму су непримерене за просечног ђака у првом разреду гимназије. Исто тако је потребно обим градива свести на разумну меру и увести обавезну практичну наставу 
  • Ускладити програме сродних предмета тако да се допуњују. На пример, тема о производњи енергије би подразумевала прожимање програма физике, хемије, биологије и географије. 
У трећем и четвртом разреду градиво би се изучавало обимније у односу на прва два разреда. Ако се ђак определи за природно-математички смер, то не значи да из програма треба изоставити, на пример, историју или психологију. Програми тих предмета треба да буду осмишљени да се сагледа ток историје кроз развој технике или тумачење услова у складу с којим настају научна открића. Слично томе, ученици на друштвено-језичком смеру изучавали би физику на начин да знају као су поједина открића утицала на развој цивилизације или појаве од значаја за музичку и ликовну уметност. Наводим пример заједначког часа социологије и физике.

Практична настава

Велики недостатак гимназијског образовања представља мали број часова практичне наставе или чак то што се не изводи. Такав облик наставе предвиђен је у оквиру природно-математичких предмета, у току извођења часова лабораторијских вежби: физике, хемије и биологије. С обзиром на велики број ђака у одељењу, застарелост опреме и амбиоциозно написане планове за поједине предмете, учинак је мали и часови се своде на памћење саопштених чињеница. Из разлога што настава у гимназији обухвата различите садржаје, пропушта се могућност да ђаци сагледају материју шире него што допуштају постојећи планови. 
Да би пракса стекла заслужено место није неопходно да се практична настава изводи искључиво у кабинетима. На пример, целодневни или вишедневни боравак на локалном језеру пружа могућност да се обаве разна мерења која се тичу наставе биологије, хемије, географије и физике, а приказ резултата би могао да се оствари помоћу софтверских алата. Тумачење неочекиваних резултата приморава ђаке да примене знање стечено у школи. Добитак од овакве наставе постоји чак и ако мерења не пружају тачне резултате, јер је време утрошено на размишљање, а настава је није монотона. Наравно да је потребно уложити нека средства, али то су мали износи који ће школовање учинити пријатним и занимљивим. 
Ђаци који поседују склоности блиске друштвено-језичким предметима могу да се баве фотографијом или снимањем видео записа са различитом тематиком, што укључује рачунарску обраду снимка. Моја бивша ученица +Милена Грујић је снимила кратки филм о физичару Вернеру Хајзенбергу.
Током извођења овакве наставе ђаци би радили у групама и стицали навику да сарађују, атмосфера би била „опуштенија” него у учионици - у складу са животном доби средњошколаца. Било би добро да се периодично измени целокупан распоред часова, на начин да промена буде привремена и да би се остварио овакав тип наставе.

Вредновање рада професора

Вредновање рада професора је неопходно ако постоје озбиљне намере да се унапреди квалитет гимназије. Постојећи Правилник о стручном усавршавању и стицању звања то предвиђа, али на начин који се углавном своди на формализам или се може тумачити према личном уверењу. Било какве промене у образовању ће бити неуспешне ако не постоји награђивања оних професора који су постигли добре резултате, али на начин да награда заиста носи вредност.
Потреба да се успостави одговорност у односу на резултате рада је очигледна у случају реформе основног образовања. Лични утисак је да ђаци који су завршиле реформисане основне школе не показује напредак у знању у односу на раније генерације.

Број ученика у одељењу

Из личног искуства ми је познато да је потпуно другачија атмосфера у просторији где борави 35 и 20 ђака, чак и ако је дисциплина на високом нивоу. Ако постоји било каква добра намера да учионица/кабинет буде место стицања знања, број ученика у одељењу не би смео да буде већи од 20. Тиме се пружа могућност професору да посвети довољно времена сваком ђаку, комодитет је бољи, а жаморење ретко. 
Треба размишљати и о томе да ли је постојећи начин формирања одељења, од тренутка доласка у гимназију па до краја школовања, функционалан. Ђаци имају различита интересовања па би и градиво морало да буде прилагођено у старијим разредима. 
Постојећа улога одељенског старешине је углавном сведена на испуњавање бирократских формалности. Тај посао би требао да буде саветодаван, када се појаве недоумице и потешкоће током школовања ученика. То подразумева да познаје личност ученика и његову породичну ситуацију, а у складу с тим би усмеравао младе људе и кориговао недостатке - не само у процесу учењу! Физички је немогуће да се то постигне у одељењу од 30 ђака. Зато би посао разредног старешине ограничити на највише десет ученика.

Популарни чланци

Електромагнетне осцилације

Најједноставнији приказ електромагнетних осцилација представља веза калема и кондензатора у струјном колу. Такво коло је присутно у многим електронским уређајима које употребљавамо.  Кондензатор је приказан у облику ваљка и у почетку је био напуњен. Позитиван знак је у складу са позицијом позитивне облоге кондензатора, а приказује и смер струје у колу. У калему настаје магнетно поље, али се постепено формира због присуства индуктивног електричног отпора. Након што се кондензатор испразни, струја самоиндукције пуни кондензатор - у складу са Ленцовим законом.



Франк-Херцов експеримент

Франк-Херцов експеримент је пружио потврду у вези става Нилса Бора о квантнованости енергетских нивоа електрона у атому. Експеримент је остварен почетком XX века, на начин да је извршено сударање електрона, убрзаних електричним пољем, са атомима. С обзиром да се успоравање електрона догађало једино при одређеним вредностима кинетичких енергија електрона, појава представља пример резонантног процеса.
Симулација експеримента Анимација представља шематски приказ Франк-Херцовог експеримента. Извор електрона, катода, приказана је цилиндром црвене боје, мрежица кроз коју су пролазили електрони је у средишњем делу, а анода је с десне стране. Запазимо да је мрежица на вишем електричном потенцијалу у односу на катоду и аноду. Промена напона између катоде и мрежице може се уочити у доњем левом углу, док се регистрована струја електрона мери амперметром. Атоми живе нису приказани због прегледности записа. Електрони стичу кинетичке енергије од електричног поља и у првом делу анимације је присутно…

Радерфордов модел атома

Ернест Радерфорд је говорио да је каријеру физичара започео када је одлучио да се мане копања кромпира. У улози професора често би се спетљао приликом извођења једначина и студентима је препуштао да доврше започето. Осим физике обожавао је још голф и аутомобиле.  Радерфорд је осмислио први озбиљан модел атома, који је био динамички, полазећи од експеримента са проласком алфа зрачења (језгра атома хелијума) кроз танак листић злата. Злато је користио због велике густине. Сумњао је у исправност Томсоновог статичког модела атома, у складу с којим је атом већим делом сачињен од позитивног наелектрисања, а негативно наелектрисане честице су усађене унутар атома - попут шљива у пудингу, и сматрао је да позитивно наелектрисање у атому заузима много мању запремину. Видео запис
Анимација приказује да је већина позитивно наелектрисаних алфа честица прошла кроз листић злата, са или без скретања, а мали број се одбио под великим углом након директног судара честица са језгром. Дакле, атом је у већем…