Пређи на главни садржај

Лош успех у школи

Познато је да су поједини истакнути физичари били бриљантни ђаци, попут Максвела или Планка, али је било и оних који су тешко успевали да пронађу своје место у образовном систему, Ајнштајн на пример. Свакоме је из личног искуства познато да добре оцене у школи могу да буду показатељ потоњег успеха у животу, али постоје и обрнути примери. У чланку ћу описати неколико услова који, појединачно или у садејству, утичу на лош успех у школи.

Између крајности

Често се дешава да професор са претерано високим захтевима, непримереним узрасту ђака, буде третиран као лош у послу кога обавља - и то јесте тачно. С друге стране, професори са веома ниским захтевима, они који лако дају одличне оцене, доживљавају се са симпатијама. И једни и други исказују неодговорност према младим људима: први уништавају природну склоност ка откривању непознатог, а други пружају лажно уверење да се до циља долази једноставно и без напора. С обзиром да се наше друштво уклопило у модерне трендове уздизања забаве и хедонизма, други тип професора је све више присутан.
Оцењивање је једна страна ове приче. Приступ свом предмету, на начин да потенцијално заинтересоване ђаке остављају равнодушним, представља другу замку која чека радознале. Без обзира на квалитет програма и уџбеника које прописује Министарство просвете, увек постоји могућност да се предмет учини занимљивим.

Није све до школе

Ако једно друштво промовише стицање материјалног и суживот без солидарности као једине вредности, тешко је постићи то да млади људи одаберу образовање као животну одредницу. Треба бити свестан да не живимо у XIX веку када су школа и црква биле једина места изван породице где је појединац могао да се образује. Промене постојећег шаблона, оног који се већ дуже време намеће путем медија, подразумева да обликовање младих људи не буде препуштено стихији - већ мора да буде брижљиво планирано. 

Треба бити поштен па приметити да су поједини медији стекли утицај који далеко превазилази границе држава. Зато је унапређење образовања стекло једним делом и глобалну одредницу.

Лично је увек битно

Постићи да ђак без радних навика почне да учи или да неко оптерећен личним невољама напредује током школовања уопште није лако. То не може да оствари појединац, овде је неопходно заједничко деловање наставног особља и породице. Улога основне школе, како ја видим, је да такве проблеме умањи док ђак не стигне до краја основног образовања.

Популарни чланци

Електромагнетне осцилације

Најједноставнији приказ електромагнетних осцилација представља веза калема и кондензатора у струјном колу. Такво коло је присутно у многим електронским уређајима које употребљавамо.  Кондензатор је приказан у облику ваљка и у почетку је био напуњен. Позитиван знак је у складу са позицијом позитивне облоге кондензатора, а приказује и смер струје у колу. У калему настаје магнетно поље, али се постепено формира због присуства индуктивног електричног отпора. Након што се кондензатор испразни, струја самоиндукције пуни кондензатор - у складу са Ленцовим законом.



Франк-Херцов експеримент

Франк-Херцов експеримент је пружио потврду у вези става Нилса Бора о квантнованости енергетских нивоа електрона у атому. Експеримент је остварен почетком XX века, на начин да је извршено сударање електрона, убрзаних електричним пољем, са атомима. С обзиром да се успоравање електрона догађало једино при одређеним вредностима кинетичких енергија електрона, појава представља пример резонантног процеса.
Симулација експеримента Анимација представља шематски приказ Франк-Херцовог експеримента. Извор електрона, катода, приказана је цилиндром црвене боје, мрежица кроз коју су пролазили електрони је у средишњем делу, а анода је с десне стране. Запазимо да је мрежица на вишем електричном потенцијалу у односу на катоду и аноду. Промена напона између катоде и мрежице може се уочити у доњем левом углу, док се регистрована струја електрона мери амперметром. Атоми живе нису приказани због прегледности записа. Електрони стичу кинетичке енергије од електричног поља и у првом делу анимације је присутно…

Радерфордов модел атома

Ернест Радерфорд је говорио да је каријеру физичара започео када је одлучио да се мане копања кромпира. У улози професора често би се спетљао приликом извођења једначина и студентима је препуштао да доврше започето. Осим физике обожавао је још голф и аутомобиле.  Радерфорд је осмислио први озбиљан модел атома, који је био динамички, полазећи од експеримента са проласком алфа зрачења (језгра атома хелијума) кроз танак листић злата. Злато је користио због велике густине. Сумњао је у исправност Томсоновог статичког модела атома, у складу с којим је атом већим делом сачињен од позитивног наелектрисања, а негативно наелектрисане честице су усађене унутар атома - попут шљива у пудингу, и сматрао је да позитивно наелектрисање у атому заузима много мању запремину. Видео запис
Анимација приказује да је већина позитивно наелектрисаних алфа честица прошла кроз листић злата, са или без скретања, а мали број се одбио под великим углом након директног судара честица са језгром. Дакле, атом је у већем…