Пређи на главни садржај

Квантне флуктуације

Шта је квантно колебање?
Вероватно је реч о термину познатом под називом квантне флуктуације. Постоји могућност да микро објекат емитује једну или више честица које постоје кратко - такозване виртуелне честице. На пример, нуклеони у језгру атома емитују 𝝅 мезоне у околном простору, а након веома кратког времена мезони нестају на месту где су и створени:


Питање ученика

У току те емисије, енергија нуклеона се мења (флуктуира) у складу са Хајзенберговом релацијом о неодређености енергије. Нуклеони ступају у дејство разменом 𝝅 мезона. Честице изван језгра, попут електрона, исто тако могу да емитују виртуелне фотоне путем којих интерагују са другим електроном. 
Постоји могућност да појаве електронско-позитронских парова буду исто тако облик квантне флуктуације. Управо та појава је одговорна за такозвано Хокингово зрачење, када једна честица успева да избегне апсорпцију од стране црне рупе и да од тог објекта добије енергију, чиме се тумачи испаравање црних рупа.

Популарни чланци

Узајамна индукција

Док је обављао експерименте који су довели до открића електромагнетне индукције, Мајкл Фарадеј би поставио два калема, један наспрам другог, и запазио је да калем са батеријомствара струју у другом калему при укључењу/искључењу батерије. Исто тако је постављао језгро начињено од гвожђа у оба калема и уочио је појачање ефекта.  Приказ анимације Анимација приказује индуковање струје у калему с леве стране због промене флукса магнетног поља који потиче од десног калема:



Смер индуковане струје у десном калему је у складу са Ленцовим законом. Предуслов настанка индуковане струје је електромоторна сила: ε = - NΔΦ/Δt  Промена флукса је сразмерна промени јачине струје (Δί) у калему с леве стране: ΔΦ = MΔί при чему је M коефицијент узајамне индукције који зависи од облика и величине оба калема, као и од броја навојака и узајамног положаја. Подразумева се да десни калем индукује струју у другом калему, што није приказано у анимацији, али коефицијент самоиндукције калема с леве стране једнак…

Радерфордов модел атома

Ернест Радерфорд је говорио да је каријеру физичара започео када је одлучио да се мане копања кромпира. У улози професора често би се спетљао приликом извођења једначина и студентима је препуштао да доврше започето. Осим физике обожавао је још голф и аутомобиле.  Радерфорд је осмислио први озбиљан модел атома, који је био динамички, полазећи од експеримента са проласком алфа зрачења (језгра атома хелијума) кроз танак листић злата. Злато је користио због велике густине. Сумњао је у исправност Томсоновог статичког модела атома, у складу с којим је атом већим делом сачињен од позитивног наелектрисања, а негативно наелектрисане честице су усађене унутар атома - попут шљива у пудингу, и сматрао је да позитивно наелектрисање у атому заузима много мању запремину. Видео запис
Анимација приказује да је већина позитивно наелектрисаних алфа честица прошла кроз листић злата, са или без скретања, а мали број се одбио под великим углом након директног судара честица са језгром. Дакле, атом је у већем…