Пређи на главни садржај

Флукс магнетног поља

Анимација приказује обртање равни у хомогеном магнетном пољу, при чему стрелица одређује оријентацију површине. Уочимо број линија поља које пролазе кроз површину проводника у различитим положајима:



Први део анимације приказује промену броја линија магнетног поља у зависности од угла (α) између вектора индукције (B) и вектора површине (S). Други део анимације даје увид на који начин се број линија мења ако се увећа/смањи површина проводника. Запис не приказује да постоји могућност појачања магнетног поља. Дакле, проток линија магнетног поља може се изразити једначином:
Ф = B·S·cosα

Зар не би требало у једначини за флукс магнетног поља да се индукција дели са површином проводника? 
Замислимо уместо површине проводника врата, а уместо линија магнетног поља људе док пролазе кроз та врата. Било би противно искуству да се проток људи увећа са смањивањем површине врата.

Данас смо из физике учили флукс магнетног поља; флукс подразумева број линија магнетног поља које прођу кроз један квадратни метар......и тако даље. Она је причала и онда :О упита: -Када је магнетни флукс једнак нули? Ја размишљам и она настави:-Магнетни флукс је једнак нули када је паралелан са оним једним квадратним метром (звучи збуњујуће али на табли је цртала линије магнетног поља, а нормално на њих је нацртала једну као плочу S, помоћу те плоче S меримо маг.флукс). Онда је рекла да је магнетни флукс једнак нули када је та плоча постављена паралелно са линијама флукса........Али то нема никакве логике, магнетни флукс је једнак нули када немамо магнетно поље, магнетни флукс је број линија магнетног поља он неће нестати само ако уклонимо мерни инструмент са пута...Размишљао сам да јој кажем то али мислио сам да ћу нешто да забрљам, да ће да ме омрзи и онда ћао здраво, па сад питам вас да ли сам исправно мислио и ако нисам зашто???? :D 
Магнетни флукс може да буде једнак нули иако постоје линије магнетног поља. Узмимо као пример два пута дуж којих могу да се крећу возила, а пресецају се на једној раскрсници. Ако се возила крећу само дуж једног пута, док је други празан, проток возила дуж једног пута постоји, а на другом је 0.
Или, кроз водоводну цев протиче вода, што значи да постоји флукс воде. Ако се појави мало напрснуће, флукс воде до потрошача је умањен. У крајњем случају цев може да се преполови и потрошачи неће добијати воду, односно флукс воде неће постојати у односу на потрошаче, али то не значи да вода не протиче; она протиче у другим правцима и флукс воде постоји у тим правцима.

Популарни чланци

Електромагнетне осцилације

Најједноставнији приказ електромагнетних осцилација представља веза калема и кондензатора у струјном колу. Такво коло је присутно у многим електронским уређајима које употребљавамо.  Кондензатор је приказан у облику ваљка и у почетку је био напуњен. Позитиван знак је у складу са позицијом позитивне облоге кондензатора, а приказује и смер струје у колу. У калему настаје магнетно поље, али се постепено формира због присуства индуктивног електричног отпора. Након што се кондензатор испразни, струја самоиндукције пуни кондензатор - у складу са Ленцовим законом.



Франк-Херцов експеримент

Франк-Херцов експеримент је пружио потврду у вези става Нилса Бора о квантнованости енергетских нивоа електрона у атому. Експеримент је остварен почетком XX века, на начин да је извршено сударање електрона, убрзаних електричним пољем, са атомима. С обзиром да се успоравање електрона догађало једино при одређеним вредностима кинетичких енергија електрона, појава представља пример резонантног процеса.
Симулација експеримента Анимација представља шематски приказ Франк-Херцовог експеримента. Извор електрона, катода, приказана је цилиндром црвене боје, мрежица кроз коју су пролазили електрони је у средишњем делу, а анода је с десне стране. Запазимо да је мрежица на вишем електричном потенцијалу у односу на катоду и аноду. Промена напона између катоде и мрежице може се уочити у доњем левом углу, док се регистрована струја електрона мери амперметром. Атоми живе нису приказани због прегледности записа. Електрони стичу кинетичке енергије од електричног поља и у првом делу анимације је присутно…

Радерфордов модел атома

Ернест Радерфорд је говорио да је каријеру физичара започео када је одлучио да се мане копања кромпира. У улози професора често би се спетљао приликом извођења једначина и студентима је препуштао да доврше започето. Осим физике обожавао је још голф и аутомобиле.  Радерфорд је осмислио први озбиљан модел атома, који је био динамички, полазећи од експеримента са проласком алфа зрачења (језгра атома хелијума) кроз танак листић злата. Злато је користио због велике густине. Сумњао је у исправност Томсоновог статичког модела атома, у складу с којим је атом већим делом сачињен од позитивног наелектрисања, а негативно наелектрисане честице су усађене унутар атома - попут шљива у пудингу, и сматрао је да позитивно наелектрисање у атому заузима много мању запремину. Видео запис
Анимација приказује да је већина позитивно наелектрисаних алфа честица прошла кроз листић злата, са или без скретања, а мали број се одбио под великим углом након директног судара честица са језгром. Дакле, атом је у већем…