Пређи на главни садржај

Притисак у ушима када путујемо авионом

Инспирација за овај чланак је питање упућено од стране моје супруге.
Многи људи осећају непријатан притисак у ушима током полетања и слетања авиона. Бол је последица неједнаког притиска ваздуха са обе стране бубне опне, при чему Еустахијева труба није остварила равнотежу притисака на бубну опну. С обзиром да сам физичар нисам у могућности да поуздано тврдим шта узрокује одсуство деловања Еустахијеве трубе, али проблем ипак можемо сагледати и из угла моје професије.
Притисак ваздуха у кабини слабо варира током лета. То обезбеђују компресор мотора и вентил за ваздух на трупу. Компресор сачињава низ лопатица облика који подсећа на авионско крило, а део лопатица се креће ротационо. Задатак компресора је да изврши сабијање усисаног ваздуха, повећа притисак, а тиме и температуру, и припреми га за мешање са горивом. Један део тог ваздуха не меша се са горивом већ се убацује у кабину, након што се охлади. Авион поседује вентил кроз кога може да истиче ваздух из кабине када је то потребно. 
Притисак ваздуха изван авиона опада када се ваздухоплов пење и обрнуто. С обзиром да се притисак у кабини слабо мења, а изван авиона се то дешава, оплата авиона мора да поседује потребну еластичност да издржи таква оптерећења
Међутим, као што сам напоменуо, током полетања и слетања притисак у кабини се ипак мало мења, јер је потребно извесно време да се доведе на задату вредност. Када авион слеће притисак ваздуха у кабини је већи од оног у средњем делу ува, тако да је бубна опна испупчена ка унутра. Током полетања се догађа супротно. Ту стижемо до улоге Еустахијеве трубе: требала би да доведе ваздух из ждрела и обезбеди изједначавање притисака са обе стране бубне опне. Стимуслисање Еустахијеве трубе остварује се жвакањем или отварањем уста.

Популарни чланци

Електромагнетне осцилације

Најједноставнији приказ електромагнетних осцилација представља веза калема и кондензатора у струјном колу. Такво коло је присутно у многим електронским уређајима које употребљавамо.  Кондензатор је приказан у облику ваљка и у почетку је био напуњен. Позитиван знак је у складу са позицијом позитивне облоге кондензатора, а приказује и смер струје у колу. У калему настаје магнетно поље, али се постепено формира због присуства индуктивног електричног отпора. Након што се кондензатор испразни, струја самоиндукције пуни кондензатор - у складу са Ленцовим законом.



Франк-Херцов експеримент

Франк-Херцов експеримент је пружио потврду у вези става Нилса Бора о квантнованости енергетских нивоа електрона у атому. Експеримент је остварен почетком XX века, на начин да је извршено сударање електрона, убрзаних електричним пољем, са атомима. С обзиром да се успоравање електрона догађало једино при одређеним вредностима кинетичких енергија електрона, појава представља пример резонантног процеса.
Симулација експеримента Анимација представља шематски приказ Франк-Херцовог експеримента. Извор електрона, катода, приказана је цилиндром црвене боје, мрежица кроз коју су пролазили електрони је у средишњем делу, а анода је с десне стране. Запазимо да је мрежица на вишем електричном потенцијалу у односу на катоду и аноду. Промена напона између катоде и мрежице може се уочити у доњем левом углу, док се регистрована струја електрона мери амперметром. Атоми живе нису приказани због прегледности записа. Електрони стичу кинетичке енергије од електричног поља и у првом делу анимације је присутно…

Радерфордов модел атома

Ернест Радерфорд је говорио да је каријеру физичара започео када је одлучио да се мане копања кромпира. У улози професора често би се спетљао приликом извођења једначина и студентима је препуштао да доврше започето. Осим физике обожавао је још голф и аутомобиле.  Радерфорд је осмислио први озбиљан модел атома, који је био динамички, полазећи од експеримента са проласком алфа зрачења (језгра атома хелијума) кроз танак листић злата. Злато је користио због велике густине. Сумњао је у исправност Томсоновог статичког модела атома, у складу с којим је атом већим делом сачињен од позитивног наелектрисања, а негативно наелектрисане честице су усађене унутар атома - попут шљива у пудингу, и сматрао је да позитивно наелектрисање у атому заузима много мању запремину. Видео запис
Анимација приказује да је већина позитивно наелектрисаних алфа честица прошла кроз листић злата, са или без скретања, а мали број се одбио под великим углом након директног судара честица са језгром. Дакле, атом је у већем…