Пређи на главни садржај

Постови

Истакнути чланак

Симулација графика код равномерно убрзаног праволинијског кретања

Први сусрет са графицима у механици, за ђаке у првом разреду гимназије углавном представља потешкоћу. Обично се та врста писменост своди на уношење задатих табеларних вредности и спајање тачака изломљеним линијама. Мој запис вероватно неће много олакшати прво суочавање са графицима у физици, али може да пружи бржи и потпунији увид у овакав опис механичких кретања. Мотив представља равномерно убрзано праволинијско кретање аутомобила. Корисник анимације има могућност да одабере почетну брзину и убрзање возила. Почетни положај нисам оставио као могућност, она је већ задата и налази се у координатном почетку, јер су и постојећи прикази у симулацији сложени у односу на просечног ђака:
geogebra.org/m/uJmmu5Eu
Кретање возила је у вези са кретањем тачака на графицима зависности брзине и координате од протеклог времена. Дугме Почетак је обавезно притиснути након сваке измене бројних вредности - задатих помоћу клизача.
Недавни постови

Компоненте вектора - хоризонтални хитац

Анимирани запис који следи представља други део помоћног средства, намењеног ђацима у првом разреду гимназије, када стичу основна знања о векторима у току часова физике. Као мотив сам одабрао хоризонтални хитац предмета испуштеног из панорамског балона- који се креће у водоравном правцу.
geogebra.org/m/FMJB8FZA
Ученик има могућност да одабере вредност брзине кретања балона, а због инерције ће и почетна брзина предмета имати исту вредност. Затим, померањем клизача времена оцртава се путања тела, вектор укупне брзине и компоненте брзине у правцима две управне осе.  Због прегледности симулације, дужине вектора не одговарају стварним вредностима које се добијају прорачуном. Међутим, циљ је да ђаци разумеју природу компоненти вектора, да уоче њихове правце, динамику промена бројних вредности, а симулација може да се употреби и у току изучавање појаве хоризонталног хица.

Симулација сабирања вектора

Симулација приказује добијање збирног, резултујућег, вектора методом паралелограма и намењена је ђацима у првом разреду гимназије, када се први пут сусрећу са векторима на часовима физике. Вектори су већ доведени у заједничку тачку, тако да је могуће одабрати њихову дужину и правац помоћу клизача. Да би се добио збирни вектор потребно је штиклирати квадратић.
https://ggbm.at/GJWspgX2
Циљ симулације је да ђаци стекну основну представу о сабирању вектора, колико је то потребно за наставу физике. Корисници Linux оперативног система могу инсталирати GeoGebra програм, али могу приступити и без преузимања - путем прегледача интернет мреже. У сваком случају, за прегледање приказа је довољан интернет прегледач.

Примена физике

Код нас још увек није у потпуности сазрело схватање о значају базичних наука за технолошки напредак - који се тиче и развоја друштва. Зато наводим неколико примера примене физике у другим наукама и свакодневним ситуацијама. Теме су одабране у складу са личном проценом о значају. Физика и информатика У последње време често се помиње важност информатичког образовања. У основи хардвера савремених уређаја су полупроводнички матетријали, а прво тумачење њихових својстава - Зонска теорија кристала - потиче од физичара Феликса Блоха. С друге стране, срце сваког хардвера представљају полупроводнички сендвич слојеви, транзистори, осмишљени од стране Вилијама Шоклија и његових сарадника.
Али, до тих открића је било могуће допрети тек након успостављања квантне физике, утемељене од стране познатих физичари: Макса Планка, Алберта Ајнштајна, Ервина Шредингера, Вернера Хајзенберга, Луја де Броља и других.  Течни кристали у екранима  Физика и медицина Осим физичара, ретки су они који се могу похвали…

Њутново схватање простора

Чланак је одговор на питање колеге, професора филозофије, а тиче се Њутновог схватања простора, исказаног путем примера о кофи испуњеној водом која ротира.
Из Њутнове перспективе проистиче да у свемиру постоји посматрач који сигурно може да донесе тачан суд о томе да ли се неки објекат креће, коликом брзином или било коју другу информацију о карактеру кретања. Зато се наводи да је Њутнов поглед на простор апсолутан.
Он је осмислио експеримент са кофом напуњеном водом, која ротира око усправне осе, и то би требало да потврди став о томе да је простор апсолутан:

Површина воде је равна док кофа мирује. Ако уже почне да ротира и са кофом ће се то исто догодити, али вода ће у почетку нешто спорије ротирати због њене инертности, што значи да је присутно релативно кретање кофе у односу на воду. Ипак, због дејства вискозне силе трења, вода ће достићи угаону брзину ротације кофе, тако да неће бити присутно релативно кретање кофе у односу на воду. У току ротационог кретања површина воде постаје у…